Šta povećava rizik od raka dojke: 4 važna pitanja na koja svaka žena treba da zna odgovore

Kada je pravo vreme za prvi mamografski pregled? Da li ultrazvuk može da ga zameni? Kada je magnetna rezonanca neophodna i ko bi trebalo da razmotri genetsko testiranje? Irina Vasiljeva, mamolog, onkolog, hirurg i direktorka Klinike za mamologiju u Evropskom medicinskom centru (EMC), odgovara na ova pitanja.

Za ispitivanje mlečnih žlezda se koristi nekoliko metoda, ali one imaju različite svrhe.

Mamografija je rutinska metoda skrininga za rak dojke. To je rendgenski pregled koji se preporučuje ženama starijim od 40 godina da redovno obavljaju. Ova metoda ima ograničenja: visoka gustina rendgenskih zraka otežava otkrivanje nekih promena, smanjujući osetljivost mamografije.

Ultrazvuk dojki se takođe široko koristi, ali se ne smatra samostalnom metodom skrininga zbog toga što zavisi od operatera. Propisuje se pored mamografije ili se koristi u dijagnostičke svrhe kod mladih žena.

Druga metoda je magnetna rezonanca dojki sa intravenskim kontrastom. Ovaj test je veoma osetljiv i može dopuniti mamografiju, na primer kod žena sa visokim rizikom od raka dojke ili visokom gustinom dojki. Takođe su dostupni skraćeni protokoli za magnetnu rezonancu, koji značajno skraćuju vreme pregleda.

Kada početi sa pregledima i koliko često ih obavljati

Ženama koje se ne smatraju visokorizičnim savetuje se da započnu redovne preglede najkasnije do 40. godine i da se obave godišnje mamografije. Ovaj režim je u skladu sa preporukama Američkog koledža za radiologiju.

Ako je rizik visok, nema potrebe čekati do ovog uzrasta. Ako postoji porodična istorija raka dojke ili jajnika ili je identifikovana patogena genetska mutacija, program praćenja je prilagođen pojedincu. U ovom slučaju, procena rizika se preporučuje već od 20. godine; ako je rizik genetski određen kao visok, praćenje magnetnom rezonancom može početi već od 20. godine.

Kada može biti potrebna magnetna rezonanca dojki?

Magnetna rezonanca je posebno važna za žene sa visokim rizikom od raka dojke. Dodatno testiranje se takođe može preporučiti ako je tumor veoma gust. Kod veoma gustog tkiva, mamografija je manje efikasna jer tumor možda nije jasno vidljiv nasuprot gustom tkivu.

Za žene sa visokim rizikom, raspored skrininga je prilagođen njihovim individualnim potrebama. Može da uključuje različite metode, kao što su naizmenično snimanje magnetnom rezonancom i mamografijom u intervalima od šest meseci. Ovo omogućava češće praćenje dojki bez nepotrebnog povećanja izloženosti zračenju.

Jedan od razloga za pažljivije praćenje su intervalni karcinomi. To su tumori otkriveni nakon prethodnog skrininga, ali pre sledećeg zakazanog pregleda. Neki od ovih tumora brzo rastu. Dodatna magnetna rezonanca može smanjiti učestalost intervalnih karcinoma kod određenih grupa žena sa visokim rizikom i onih sa veoma gustim tkivom dojke.

Šta nam genetsko testiranje može reći?

Najpoznatiji geni povezani sa naslednim rizikom od raka dojke su BRCA1 i BRCA2. Stekli su široko priznanje, delom zahvaljujući Anđelini Džoli, koja je otkrila da joj je dijagnostikovana patogena varijanta BRCA1 i da je podvrgnuta preventivnoj operaciji.

BRCA1 i BRCA2 su uključeni u popravku oštećenja DNK. Patogene varijante ovih gena značajno povećavaju rizik od razvoja raka dojke. Prema velikoj studiji , rizik od razvoja bolesti do 80. godine je približno 72% za nosioce patogene BRCA1 varijante i 69% za nosioce patogene BRCA2 varijante.

Ne samo da se povećava rizik od raka dojke, već su patogene varijante BRCA1 i BRCA2 povezane i sa rakom jajnika i nekim drugim onkološkim bolestima.

Samo prisustvo mutacije ne znači nužno da će žena razviti bolest. Rezultati genetskog testiranja pomažu u proceni naslednog rizika i određivanju programa praćenja, koji može početi ranije od rutinskog skrininga.

Šta povećava rizik od raka dojke?

Nasleđe je važno, ali nisu svi slučajevi raka dojke povezani sa BRCA1 ili BRCA2.
Rizik je veći ako su bliski rođaci imali rak dojke ili jajnika, posebno u mladosti. Porodična istorija i sa majčine i sa očeve strane je važna.

Faktori rizika takođe uključuju ranu menstruaciju, kasnu menopauzu, nuliparnost, prekomernu težinu nakon menopauze i konzumiranje alkohola. Nasuprot tome, trudnoća i dojenje su povezani sa smanjenim rizikom od raka dojke.

Hormonalni lekovi su posebno pitanje. Malo povećanje rizika od raka dojke može se primetiti tokom upotrebe hormonskih kontraceptiva ili ubrzo nakon njihovog prekida. Kod menopauzalne hormonske terapije, rizik zavisi, između ostalog, od sastava i trajanja lečenja; povećani rizik je najubedljivije pokazan kod kombinacija estrogena i progestogena.

Nemoguće je uticati na nasleđe, starost u kojoj počinje menstruacija ili pojavu menopauze. Međutim, neki faktori rizika su povezani sa načinom života: održavanje zdrave težine, redovno vežbanje i ograničavanje konzumiranja alkohola mogu pomoći. Ne postoji zagarantovani način da se spreči rak dojke, ali ove mere mogu pomoći u smanjenju rizika.

Da li je moguće ograničiti se na samopregled dojki?

Samopregled može pomoći u otkrivanju promena u dojkama, ali nije zamena za skrining. Ako žena ništa ne primeti, to može stvoriti lažni osećaj sigurnosti: mala kvržica nije uvek opipljiva.

Može se desiti i suprotno: žena pogrešno zameni normalno tkivo dojke za sumnjivu kvržicu i veoma se uplaši. Ako se pojavi nešto neobično, najbolje je konsultovati se sa specijalistom nego pokušavati sami da utvrdite opasnost.

Samopregled vam pomaže da primetite promene, ali najveća greška nakon 40. godine je preskakanje redovnih pregleda jer vas ništa ne uznemirava. Rak dojke u ranoj fazi možda ne izaziva nikakve simptome, tako da odsustvo kvržica, bola ili drugih simptoma ne znači da možete odložiti pregled.

 Stil/Woman.ru