Osetila je pulsiranje u uvetu i otkrila tumor na mozgu: Glavobolje je dugo pripisivala napornom poslu, a nakon dijagnoze joj je ovo bio jedini razlog za kajanje

Pejdž Futner (31) je osećala pulsirajući osećaj u uvetu povezan sa tinitusem tri godine, a kad je otišla da proveri o čemu je reč ju je lekar razuverio da nije ništa ozbiljno i odbacio problem sugerišući da ga je uzrokovao stres zbog svog zauzetog života kao povremene bolničarke i cirkuske izvođačice. Svakako je upućena na dalje testiranje koje je otkrilo veliki zdravstveni problem.

Suptilni simptomi su bili prisutni

Govoreći o svojim simptomima, Pejdž kaže: „Imala sam pulsirajući tinitus u jednom uhu tri godine. Mislila sam da je možda povezano sa stresom, ali posle godinu ili dve počelo je da se pogoršava i bilo je tu sve vreme.“

Pejdž ne veruje da je njen tinitus izazvan tumorom, iako je zahvalna što ju je to dovelo do dijagnoze.

„Oni zapravo misle da je tumor slučajno otkriven i da nije uzrokovao tinitus. Samo sam imala veliku sreću što su ga pronašli.“, kaže ona.

Jedini drugi simptomi koje je imala bili su „samo glavobolje i promene u ličnosti, poput nemogućnosti da regulišem svoje emocije“.

Glavobolje je pripisala radu u smenama i pretpostavila je da su njene borbe sa koncentracijom deo njenog ADHD-a, koji joj je formalno dijagnostikovan kao odrasla osoba.

„Bila sam veoma rasejana, hiperaktivna i uvek bih zaboravljala i gubila stvari“, kaže ona.

- Skakala bih sa teme na temu u razgovorima i nisam mogla da se koncentrišem na razgovore ili zadatke – takođe sam ponovo postavljala pacijentima ista pitanja. Moj lični život je takođe bio super neorganizovan.

Iako je Pejdž već imala dijagnozu ADHD-a, njen neurohirurg je kasnije objasnio da se tumor od 4 cm nalazi direktno u njenom frontalnom režnju, što je kontrolni centar mozga za fokus i emocije.

Ogroman pritisak od rasta je možda imitirao ili pogoršao njene simptome.

„Moj neurohirurg je rekao da prvo prođemo kroz oporavak mozga, a kada se smiri, onda možemo ponovo proceniti ADHD, što još nismo uradili“, kaže Pejdž.

Uzrok nije bio jasan od starta

Kada je Pejdž konačno otišla kod svog lekara opšte prakse sa tinitusom, „nije bila previše stresirana zbog toga“.

„Moj lekar opšte prakse je rekao da bi to mogao biti znak nečeg zloslutnog i uputio me je kod ORL specijaliste“, kaže ona.

„Ali pošto često idem na cirkus, trebalo mi je više od godinu dana da pravilno pratim stanje.“

Na kraju, kada je videla specijalistu, rekli su joj da gubitak sluha može imati benigni uzrok, poput infekcije ili prethodne traume.

„Često sam udarala glavom igrajući cirkus, tako da je to imalo smisla“, kaže Pejdž.

„Rekao je da uradimo magnetnu rezonancu za svaki slučaj, ali da će verovatno biti u redu.“

Pejdžin magnetni rezonancijski pregled je otkrio veoma značajan tumor na mozgu i rečeno joj je da bi to mogao biti rak.

Operacijom su ustanovili tip tumora

Smatralo se da tumor ima atipična nalazišta, tako da ga nisu mogli dijagnostikovati bez operacije.

Pejdž kaže: „Nažalost, to skeniranje nije pokazalo tipične karakteristike benignog tumora, već je pokazalo neke zabrinjavajuće nalaze koji su ukazivali na to da bi mogao biti kancerogeni tumor ili limfom.“

Pošto je operacija sada bila hitna, Pejdž je morala da otkaže svoj rad, što je, kako je rekla, bio „ogroman finansijski i mentalni udarac“.

Operisana je 11. jula, rekavši: „Moram da priznam, pomisao na to da vam se mozak i lobanja otvore je prilično strašna i zastrašujuća“.

Ali je bila „neizmerno blagoslovena“ dobrim vestima.

Pejdž je rekla: „Na kraju se ispostavilo da je to meningiom prvog stepena, koji je benigni.

„Nažalost, tumor ima visok proliferativni skor, što znači da može biti agresivniji od prvog stepena i ima veće šanse za povratak.

„Ali oni će ga samo pažljivo pratiti i ponovo izvršiti operaciju umesto radioterapije.“

Kajala se kako je uredila sebi život

Prema podacima Nacionalne zdravstvene službe (NHS), otprilike 17 od svakih 100 ljudi sa kancerogenim tumorom na mozgu preživeće 5 godina ili više nakon što im je dijagnostikovana.

Pejdž je rekla da ju je dijagnoza pre osam meseci naterala da preispita svoj život.

- U tom trenutku sam shvatila da sam zakazala. Imala sam 30 godina i nikada nisam doživela ljubav. Nikada nisam imala dečka, nikada nisam imala avanturu ili romantični poljubac. Bukvalno sam bila devica.

„Bol zbog propuštene ljubavi bio je neopisiv“, kaže ona.

- Takođe sam se pokajala što sam se toliko trudila na poslu, propuštala događaje svojih prijatelja i što ih nisam stavljala na prvo mesto. Imala sam novac u banci umesto da ga trošim na stvaranje uspomena.

Oporavak je bio mukotrpan

U nedeljama nakon oporavka od operacije, Pejdž se borila da ponovo stane na noge.

Ona kaže: „Oporavak nije išao kako sam očekivala, nažalost.

- U početku mi je bilo dobro, a onda je odjednom krenulo nizbrdo. Nisam mogla da hodam a da ne padnem, nisam mogla čak ni da jedem ni da podignem glavu sa jastuka, nisam mogla dobro da pomerim levu ruku, nisam mogla sama da obavim toalet. Ponekad bih imala epizode ​​kada nisam mogla da pričam, nisam mogla da reagujem iako sam mogla da vidim i čujem.

- Prešla sam put od akrobatkinje do potpunog gubitka kontrole nad svojim telom, nikada se nisam toliko plašila. Sećanja na to da sam zaglavljena u telu koje će se prevrnuti, ali ne može da priča niti da se pomeri, i dalje me proganjaju.

- Jedan od lekara je rekao: 'Ne znamo da li ćete se ikada vratiti akrobacijama i bolničarstvu', što je bilo veoma suočavajuće i nimalo korisno reći.

„Moj neurohirurg je, na sreću, bio mnogo ohrabrujućiji i prevrnuo je svaki kamen da bi shvatio šta je uzrok [njenog lošeg oporavka]. Na kraju se ispostavilo da je u pitanju mnoštvo faktora, ali jedan od njih su bili napadi, koji se mogu desiti zbog otoka.“

Pejdž je izgubila vozačku dozvolu zbog svog stanja i nije mogla da radi niti vozi godinu dana. Sada uzima lekove protiv napada.

Planovi za svetlu budućnost

Pejdž kaže o svom oporavku: „Osećate se kao da nemate svrhu. Morala sam da naučim da pronalazim radost u malim stvarima i da stvaram nove svrhe.

„Ali sam se takođe osvrnula na svoj život i osmehnula. Nastupala sam u cirkusu širom sveta, postigla ono što nikada nisam mislila da mogu i stekla neverovatne prijatelje koji su mi osvojili srce i postali porodica.“

Pejdž ima cilj da izađe na 50 sastanaka kako bi pronašla ljubav.

„Jedan dečko mi je rekao: 'Previše je pritiska na mene da ti budem prva u svemu' – iako sam prilično sigurna da je suprotno jer nemam sa kim da se uporedim.

„Sastanci nisu dobro počeli, ali ne odustajem.“

I inspirisana svojim neurohirurgom, Pejdž se sada nada da će upisati medicinski fakultet.

„Moj najveći savet bi bio da juriš za tim snom, da se baviš tim, da započneš hobi, da kažeš dečaku da ti se sviđa“, kaže ona.

„Bol umiranja sa žaljenjem je daleko, daleko, daleko gori od bola bilo kakvog odbijanja, neuspeha ili sramote.“