Kardiološki stručnjaci pozivaju ljude da usvoje jednostavnu promenu kako bi izbegli visok holesterol. Iako nije sav holesterol loš, postoje slučajevi kada on može postati opasan po život.
Razlika između "lošeg" i "dobrog" holesterola
Stručnjaci iz organizacije "Njufild helt" objašnjavaju da se "loš" holesterol naziva lipoprotein niske gustine (LDL). On transportuje masti i holesterol do tkiva i taloži ih u zidove arterija, stvarajući plak.
Taj plak ograničava protok krvi i povećava rizik od visokog krvnog pritiska, bolesti srca i moždanog udara. Što je nivo LDL-a viši, to je nakupljanje plaka veće. Sa druge strane, "dobar" holesterol (HDL) pomaže da zidovi arterija ostanu čisti, tako što transportuje masti do jetre, gde se one prerađuju i uklanjaju iz tela.
Koje promene možete uvesti odmah?
Ako imate visok holesterol, postoji nekoliko ključnih koraka za smanjenje dugoročnog rizika:
- Povećajte nivo fizičke aktivnosti
- Hranite se zdravo
- Prestanite sa pušenjem
- Smanjite unos alkohola
- Snizite krvni pritisak
Stručnjaci savetuju da se fokusirate na hranu sa niskim sadržajem problematičnih masti. Ako planirate da počnete sa samo jednom promenom, promena ishrane je često najlakši prvi korak u poređenju sa, na primer, ostavljanjem cigareta.
Šta treba jesti više, a šta izbegavati?
Hrana na koju se treba fokusirati:
- Voće i povrće
- Integralne žitarice (smeđi pirinač, integralni hleb i testenina)
- Alternative za meso, semenke i pasulj
- Masna riba (skuša i losos)
- Maslinovo i repičino ulje
Hranu koju treba izbegavati ili smanjiti:
- Mesne pite, kobasice i masno meso
- Maslac, svinjsku mast i pročišćeni maslac
- Pavlaku i tvrde sireve (poput čedara)
- Kolače i biskvite
- Hranu koja sadrži kokosovo ili palmino ulje
"Tiho stanje": Kako prepoznati simptome?
Visok holesterol retko izaziva direktne simptome, zbog čega se naziva "tihim stanjem". Jedini siguran način da saznate svoje nivoe je testiranje. Ipak, mogu se pojaviti simptomi povezani sa bolestima koje on uzrokuje, kao što su bol ili stezanje u grudima, kratak dah ili abnormalni umor. U nekim slučajevima, naslage holesterola mogu postati vidljive na koži oko očnih kapaka, piše "Miror".
Koje su idealne vrednosti?
Nivo holesterola u krvi izražava se u milimolima po litru (mmol/L).
Ukupni holesterol ne bi trebalo da prelazi:
- 5 mmol/L ili manje za zdrave odrasle osobe
- 4 mmol/L ili manje za osobe u visokom riziku
Vrednosti LDL-a ("lošeg") ne bi trebalo da prelaze:
- 3 mmol/L za zdrave odrasle osobe
- 2 mmol/L za one u visokom riziku
Vrednosti HDL-a ("dobrog") bi generalno trebalo da budu veće od 1 mmol/L.
