Pankreatitis (upala pankreasa) se najčešće javlja kada dođe do zastoja u protoku digestivnih enzima i ti enzimi počnu da napadaju sam pankreas. Tada se javljaju neprijatnost i jaki bolovi u stomaku.
Pankreatitis koji traje duže vreme može da smanjiti funkcionalnost pankreasa i dovesti do smanjenja njegove sposobnosti da luči normalne količine probavnih enzima i hormona. To utiče na rad pankreasa i uzrokuje lošu apsorpciju nutrijenata, što često rezultira različitim oboljenjima, uključujući i dijabetes.
Vrste pankreatitisa
Pankreatitis može biti akutan i hroničan. Akutni pankreatitis je stanje kod koje upala traje kraći vremenski period (uglavnom se stanje kod akutnog pankreatitisa poboljša u roku od nedelju dana i pacijent izlazi iz bolnice nakon pet do deset dana), dok je za hronični pankreatitis karakteristično duže trajanje – on može trajati godinama, a prate ga upala i drugi simptomi, piše Balkan Bašta.
Akutni pankreatitis
U pitanju je iznenadna upala pankreasa koju prati blag do umeren osećaj neprijatnosti. Uz pravilan tretman, većina pacijenata se potpuno oporavi, ali u najtežim slučajevima, akutni pankreatitis može rezultirati infekcijom, krvarenjem u žlezdu, stvaranjem ciste i težim oštećenjem tkiva. Teži oblik pankreatitisa je povezan sa oštećenjem drugih vitalnih organa, uključujući pluća, bubrege i srce.
Uzroci akutnog pankreatitisa su:
- Kamen u žuči: najčeći uzrok akutnog pankreatitisa jeste kamen u žuči koji blokira put digestivnim enzimima i hormonima i ta blokada može dovesti do upale pankreasa.
- Previše triglicerida u krvi: povišen nivo triglicerida može izazvati oštećenje ćelija pankreasa slobodnim radikalima.
- Alkoholizam: prekomerna konzumacija alkohola je velik faktor rizika za različita oboljenja pankreasa.
- Autoimuni pankreatitis: ovo je redak slučaj upale pankreasa, ali se javlja kada imuni sistem organizma počne da napada pankreas.
- Povreda: povreda pankreasa (udarac u stomak, saobraćajna nezgoda) može izazvati upalu pankreasa.
- Cistična fibroza: cistična fibroza je hronična genetska bolest za koju je karakteristično lučenje veoma gustog i lepljivog mukusa koji sužava disajne puteve u plućima, kao i puteve u digestivnom traktu.
Lekovi: Određeni lekovi koji sadrže estrogen, kortikosteroidi i neki antibiotici mogu izazvati upalu pankreasa, bilo zbog direktnog toksičnog efekta, bilo kao nuspojavu.
Viralne reinfekcije zauški: U odraslom dobu su veoma redak, ali moguć uzrok pankreatitisa.
Simptomi akutnog pankreatitisa su: mučnina, povraćanje, otečen stomak i bol u tom predelu koji se pogoršava nakon jela, bol u gornjem delu stomaka, bol u stomaku koji se širi u leđa, povišena temperatura i groznica, ubrzan puls.
Hronični pankreatitis
Manifestuje u vidu rekurentnih napada upale pankreasa koji su gotovo uvek propraćeni bolovima u stomaku. Veoma loše utiče na čitav probavni trakt, kao i na apsorpciju nutrijenata u tankom crevu. Uprkos zdravoj ishrani, osobe koje pate od hroničnog paknreatitisa često gube na težini jer njihov probavni trakt ne može pravilno da apsorbuje sve nutrijente iz onoga što jedu.
Rekurentni akutni pankreatitis može da se pretvori u hroničan pankreatitis, koji dalje može da vodi u hronični pankreatitis, pojavu ožiljačnog tkiva, zbog čega pankreas može da ostane trajno disfunkcionalan.
Uzroci hroničnog pankreatitisa:
- Konzumacija alkohola je potencijalni faktor rizika u čak 70 posto slučajeva hroničnog pankreatitisa.
- Hipertrigliceridemija: povišen nivo triglicerida.
- Suženje pankreasnog kanala: blokada pankreasnog kanala kamenom iz žuči ometa prolazak digestivnih enzima i hormona.
- Cistična fibroza, za koju je karakteristična pojava abnormalno gustog i lepljivog mukusa, koji ometa normalan prolazak tečnosti kroz pluća i probavni trakt.
- Genetika: ponekad se hronični pankreatitis nasleđuje.
- Hiperkalcijemija može izazvati povredu pankreasa putem akumulacije sekretornih proteina.
- Autoimuna oboljenja: inflamatorne bolesti creva, reumatski artritis, primarna bilijarna ciroza, Sjogrenov sindrom, retroperionealna fibroza, sarkoidokza i sklerozantni holangitis.
- Česte epizode akutnog pankreatitisa mogu preći u hroničnu formu.
Simptomi hroničnog pankreatitisa su: rekurentni ili čak i konstantan bol u stomaku, koji može biti veoma jak, stalan i nenameran gubitak telesne težine izazvan lošom apsorpcijom nutrijenata iz hrane, masna stolica neprijatnog mirisa (steatoreja), dijabetes, kao posledica gubitka funkcionalnosti ćelija koje proizvode insulin u pankreasu.
Gde se javlja bol izazvan pankreatitisom?
I za akutni i za hronični pankreatitis su karakteristični bolovi u gornjem delu stomaka, obično ispod rebarnog luka. I bol u srednjem delu stomaka, više na levoj strani, je čest simptom, bez obzira na oblik pankreatitisa. Trajanje bola varira od nekoliko minuta pa do nekoliko sati. Bol takođe može biti različitog tipa:
- Blag bol koji se pogoršava nakon jela ili pića.
- Bol se može pogoršati tokom ležanja na leđima, a ublažava se tokom sedenja.
- Konstantan, jak bol koji traje nekoliko dana.
- Bol koji se širi ka leđima.
- Ponekad se bol širi u gornji deo tela i leđa, kao da obavija celo telo.
Intenzitet bola je obično povezan sa uzrokom pankreatitisa. Iznenadan, probadajuć bol koji se širi ka leđima je najčešće simptom pankreatitisa izazvanog kamenom u žuči, dok je blaži, lokalizovan bol obično simptom pankreatitisa izazvanog alkoholizmom.
Postavljanje dijagnoze pankreatitisa
Kombinacija testova krvi i imidžing testova je najpouzdaniji metod utvrđivanja pankreatitisa. Fizički pregled i medicinska anamneza su obavezni kod procene mogućih uzroka.
Dijagnostički kriterijumi za pankreatitis su:
Pacijent ima jak bol u srednjem delu stomaka ili gornjem levom kvadrantu i bol se pogoršava nakon jela i pića, pogotovo nakon konzumacije masne hrane. Nivoi lipaze i/ili amilaze su do tri puta veći od normalnih i to je često sasvim dovoljno da se postavi dijagnoza pankreatitisa. Odnos lipaze i amilaze veći od četiri prema jedan ukazuje na to da je uzrok pankreatitisa alkoholizam.
Pored testova krvi, obično se za potvrđivanje dijagnoze rade i neki od sledećih imidžing testova:
- Ultrazvuk abdomena
- Endoskopski ultrazvuk
- Kompjuterizovana tomografija
- Endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP), uz pomoć endoskopa kako bi se uradio rendgenski snimak žučnih i pankreasnih puteva
- Magnetna rezonanca holangiopankreatografija (MRCP)
- Testovi krvi osobe koja pati od pankreatitisa uvek pokazuju povišene nivoe:
- Digestivnih enzima (amilaze i lipaze) – oni su često i do tri puta veći nego što je normalno
- Povišen nivo šećera u krvi
- Povišen nivo lipida (masnoća) u krvi
Lečenje pankreatitisa
Lekar opšte prakse će vas uputiti gastroenterologu ili hirurgu, u zavisnosti od vrste pankreatitisa koju imate i toga koja procedura je potrebna. Lečenje pankreatitisa često zahteva hospitalizaciju i restriktivnu ili samo intravensku ishranu. Operacija je potrebna ako je uzrok pankreatitisa kamen u žuči ili neka druga vrsta blokade pankreasnih ili žučnih puteva.
Lekovi i antibiotici se daju oralno ili intravenski.
Ishrana siromašna masnoćama i bogata tečnostima; česti obroci i male porcije.
Ako lekar postumnja da je uzrok pankreatitisa određeni lek, verovatno će vam ukinuti taj lek i predložiti neku bolju zamenu.
Ishrana za pacijente sa pankreatitisom
Lečenje pankreatitisa može podrazumevati potpuni post neko vreme, kako bi se pankreas oporavio. Za to vreme se pacijent hrani intravenski. Kada se upala ublaži, preporučuje se ishrana siromašna masnoćama i mnogo tečnosti kako bi se ubrzao oporavak. Upotreba alkohola se strogo ograničava ili sasvim zabranjuje kako se stanje ne bi pogoršalo.
Moguće komplikacije pankreatitisa
Ako se pankreatitis ne leči na vreme ili ako se lečenju pristupi pogrešno, mogu se javiti komplikacije.
Pseudociste i "džepovi" se stvaraju kao rezultat nakupljenih tečnosti i nečistoća. Kada one puknu, to može izazvati unutrašnje krvarenje u gušterači i tešku infekciju.
- Ponekad pankreatitis koji se ne leči može loše uticati na funkciju pluća.
- Dijabetes je teška komplikacija koja se može javiti zbog smanjenog lučenja insulina kao posledice upale pankreasa.
- Nelečeni hronični pankreatitis može rezultirati rakom pankreasa.
- Pošto se kod pankreatitisa često javljaju dijareja i povraćanje, pa čak i unutrašnje krvarenje, duža epizoda može izazvati hipovolemijski šok, što je potencijalno fatalna situacija koja se javlja zbog gubitka više od 20 procenata krvi ili tečnosti u organizmu.
Može doći i do oštećenja drugih vitalnih organa, uključujući bubrege, pluća i srce.
Kada posetiti lekara?
Glavna odlika pankreatitisa je upala pankreasa, a simptomi uključuju bol u stomaku, mučninu, povraćanje, otežano disanje i probleme sa varenjem. Ovi simptomi nisu karakteristični samo za pankreatitis, tako da se neretko postavlja i pogrešna dijagnoza.
Da bi se postavila pravilna dijagnoza, najbolje je da odete kod lekara specijaliste. Ovo je veoma važno, jer potcenjivanje simptoma i odlaganje tretmana može dovesti do ozbiljnih, pa čak i fatalnih komplikacija.
(Stil/balkanbašta)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
