Korisno je znati

Nepravilan rad žlezda: Hipofiza uzrokuje glavobolje, nadbubrežna žlezda pojačanu dlakavost i akne!

Žlezda hipofiza upravlja radom ostalih žlezda, pa je poremećaj njenog rada najopasniji, dok su štetni uticaji epifize usled nepravilnog rada i dalje nepoznati
Medicina
20:58h
Nepravilan rad žlezda: Hipofiza uzrokuje glavobolje, nadbubrežna žlezda pojačanu dlakavost i akne!
Foto: Shutterstok

Svaki delić ljudskog organizma nalazi se pod uticajem hormona, čije vrlo male doze upravljaju našim raspoloženjem, ponašanjem i funkcijom pojedinih organa.

Ako se taj složeni sistem "pokvari", posledice mogu biti izražene u obliku blažih ili težih zdravstvenih smetnji.

Zato treba da znate kako da prepoznate poremećaj u radu žlezda - kroz koje simptome se manifestuju i kakve su posledice usled nepravilnog rada, kao i čemu koja žlezda služi.

10 neverovatnih činjenica o telu koje niste znali, pročitajte OVDE.

Hipofiza

Ova žlezda nalazi se na osnovi lobanje u mozgu. Hipofiza nadzire i upravlja radom većine žlezda u celom telu i lučenjem najvažnijih hormona. Hipofiza proizvodi hormon rasta, koji podstiče rast tela delujući na sve ćelije u organizmu, hormon stimulacije folikula FSH i luteinizacijski hormon LH, kao i hormon TSH, koji nadzire rast i rad štitne žlezde.

Smetnje u poremećaju: Najčešći problem je preterano ili smanjeno lučenje jednog ili više hormona hipofize, poput hormona štitne žlezde ili nadbubrežnih žlezda. Simptomi su glavobolja u kombinaciji sa problemima vida.

OVDE saznajte kako da sačuvate čulo vida na duge staze pomoću ribljeg ulja.

Hipotalamus

Ova žlezda je, takođe, smeštena u mozgu, a upravlja polnom željom, osećajem gladi, žeđi, telesnom temperaturom, disanjem, srčanim ritmom... Hipotalamus je važna žlezda koja deluje kao unutrašnji sat organizma i upravlja svim životnim funkcijama.

Smetnje u poremećaju: Očitavaju se i tumače isto kao poremećaji hipofize, budući da se skup međusobnih delovanja naziva osovina hipotalamus-hipofiza.

Epifiza

Žlezda epifiza smeštena je u samom središtu mozga, a njena uloga je poprilično nepoznata. Najpoznatiji hormon koji proizvodi je melatonin, hormon koji upravlja ciklusima sna i budnog stanja.

Smetnje u poremećaju: Poznato je da utiče na reprodukciju životinja, ali poremećaji i njihove posledice kod ljudi nisu poznate.

Štitna žlezda

Vrlo važna i smeštena u dnu vrata, štitna žlezda proizvodi horomone koji utiču na rast, proizvodnju telesne energije i brzinu metaboličkih procesa u telu.

Smetnje u poremećaju: Razlikuju se s obzirom na to da li štitna žlezda radi previše ili premalo. Kod slabijeg rada javlja se usporenost metabolizma, a kod jakog ubrzanost. Za oba poremećaja karakteristično je lupanje srca, slabljenje noktiju i kose, poremećaji menstrualnog ciklusa i nagle promene telesne težine.

Sve što treba da znate o štitnoj žlezdi možete pročitati OVDE.

Paratireoidne žlijezde

Reč je o četiri male žlezde koje se nalaze uz štitnu žlezdu, a proizvode hormone koji utiču na metabolizam kalcijuma.

Smetnje u poremećaju: Zbog nedovoljnog rada može doći do osećaja trnjenja, gubitka osećaja u stopalima i dlanovima, a u kritičnim slučajevima može doći i do privremene paralize. Kod prekomernog rada može doći do formiranja kamena u bubregu ili preloma kostiju.

Zašto nastaje kamen u bubregu i kako to sprečiti, saznajte OVDE.

Gušterača

Ova važna žlezda nalazi se u gornjem delu trbušne šupljine. Njena funkcija je kontrola nivoa šećera u krvi, otpuštanjem hormona insulina i glukagona.

Smetnje u poremećaju: Najčešći simptom je promena telesne težine, stalan osećaj žeđi, malaksalost i drugi znaci koji upućuju na nastanak dijabetesa.

Nadbubrežna žlezda

Ova žlezda nalazi se iznad bubrega, a deli se na središnji deo i koru. Odgovorna je za proizvodnju hormona kortizona i kortizola, ali je zaslužna i za malu količinu muških i ženskih polnih hormona, kao i hormona stresa.

Smetnje u poremećaju: Kod pojačanog rada dolazi do prekomernog stvaranja androgenih steroida, odnosno testosterona i sličnih hormona. Tada dolazi do pojačane dlakavosti kod muškaraca i žena, pojave akni, jačanja libida i poremećaja u menstrualnom ciklusu.

OVDE saznajte koje namirnice treba da izbegavate tokom mesntrualnog ciklusa jer samo pojačavaju simptome.

Jajnici

Ovaj parni organ zadužen je za reprodukciju, ali i održavanje ravnoteže polnih hormona koje proizvodi. Jajnici regulišu menstrualni ciklus, omogućavaju sazrevanje i otpuštanje jajnih ćelija i proizvode hormone estrogen i progesteron.

Smetnje u poremećaju: Najčešće se radi o sindromu policističnih jajnika, za koji je tipičan neregularan - skraćen ili produžen menstrualni ciklus, pojačana dlakavost, pojava akni, neplodnost i gojenje u predelu stomaka.

A koje zdravstvene probleme uzrokuju masne naslage na stomaku, saznajte OVDE.

Testisi

Muške polne žlezde kod muškaraca imaju ulogu da proizvode spermatozoide i muški polnog hormon testosteron.

Smetnje u poremećaju: Najčešće se vezuje za poremećaj u radu drugih žlezda, a rezultat je smanjeni broj spermatozoida i neplodnost. Simptomi niskog nivoa testosterona su smanjeni libido, nizak volumen semena, gubitak kose, umor i manjak energije, gubitak mišićne mase, ali i izostanak ili slabljenje erekcije.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs