Hipotenzija se određuje kao stanje kada je krvni pritisak ispod normalnih vrednosti. Sa ovim problemom se suočavaju mnogi ljudi, češće žene nego muškarci.
Za razliku od visokog krvnog pritiska koji može da izazove ozbiljne posledice po zdravlje, nizak pritisak zbog neprijatnih simptoma uglavnom samo smanjuje kvalitet života. Međutim, u nekim situacijama zahteva ipak lečenje.
Stoga, pozvali smo internistu-kardiologa sa VMA, doktorku Milenu Pandrc da nam detaljno objasni sve o hipotenziji.
Razgovor smo počeli pitanjem koji simptomi ukazuju na nizak krvni pritisak.
"Pad pritiska je kod osoba koje nisu adaptirane na niže vrednosti krvnog pritiska najčešće praćen vrtoglavicom i umorom, pospanošću, malaksalošću, lošom koncentracijom i nedostatkom energije, uz preznojavanje i anksioznost. Mada kod onih kojima je pritisak stalno nizak, ove tegobe mogu izostati.
Hipotenzija može biti idiopatska (primarana ili konstitucionalna ) i sekundarna (kao posledica različitih stanja i oboljenja). Dobra vest za pacijente sa konstitucionalno nižim vrednostima pritiska je da su one u nižem riziku od nastanka oboljenja krvnih sudova mozga, srca i bubrega i samim tim u nižem riziku od oštećenja ovih organa".
Kako simptomi utiču na kvalitet života čoveka i u kojim situacijama mogu da dovedu do drugih zdravstvenih problema?
"Naglo nastao odnosno simptomatski pad krvnog pritiska može da dovede do gubitka svesti, pada, različitih povreda. Ponekad je to stanje povezano sa trudnoćom, hormonalnim poremećajima, dejstvom nekih lekova, srčanom aritmijom, raznim zdravstvenim poremećajima, ali i telesnom masom i starosnom dobi.
Jačina simptoma može varirati od manje slabosti do potpunog i produženog gubitka svesti. Starije osobe imaju snižen pritisak jer gube osećaj žeđi, malo unose tečnost i smanjuje se zapremina tečnosti u krvnim sudovima".
Šta uzrokuje hipotenziju?
"U pojedinim situacijama produžena hipotenzija može biti ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva lečenje. Ovo je naročito bitno u toku trudnoće, iskrvarenja nakon povreda, kod srčanog udara ili bolesti srčanih zalistaka, dehidratacije koja se komplikuje ekstremno niskim pritiskom, teškim formama alergijskih reakcija, kod infekcije krvotoka.
Neki lekovi mogu dovesti do neželjene hipotenzije (beta-blokatori, diuretici, nitroglicerin) zato svaka korekcija kardiološke terapije treba da bude pod nadzorom lekara.
Pad pritiska se najčeše javlja kod pacijenata koje se leče od visokog pritiska. Uglavnom nema razloga za preveliku brigu ako do hipotenzije dođe kod nepravilnog uzimanja terapije i ako nije praćeno organskim promenama, u smislu komplikacije osnovne bolesti.
Dešava se u letnjem periodu zbog širenja krvnih sudova, pojačanog znojenja, neuzimanja dovoljno tečnosti. Tada se redovna doza leka smanji za jednu trećinu, ali nema pravila, imajući u vidu da je doziranje lekova individualno".
Koji organ je najugroženiji?
"Za razliku od visokog krvnog pritiska koji je veoma opasan jer oštećuje ne samo ceo kardiovaskularni sistem već indirektno i ceo organizam, nizak pritisak, koji definišemo kao vrednosti ispod 100/60 mmHg izmerene u više navrata u kontrolisanim ambulantnim uslovima , nije toliko zabrinjavajući kada predstavlja hronično stanje.
Međutim i tada, na duge staze, može dovesti do slabije ishranjenosti tkiva i organa i njihovog oštećenja. Kada nastane naglo, najčešće se manifestuje neurološkim simptomima, kao što su vrtoglavica i nesvestica. Na osnovu toga, možemo zaključiti da je mozak najosetljiviji organ kada je u pitanju nagli pad pritiska, mada ono što je za nekog nizak pritisak, za drugog je normalan i obrnuto".
Zašto se nizak pritisak češće registruje kod žena?
Imajući u vidu da se nizak krvni pritisak javlja u trudnoći i kod različitih formi hormonskih disbalansa ( hipotireoza ) koji se dominantno javljaju kod žena , ne iznenađuje što je hipotenzija češća u ovoj populaciji.
Takođe, bazičan hormonski status, pre svega estrogeni uticaj, ima kardioprotektivan efekat i u tom smislu kod mlađih žena se znatno ređe javljaju kardiovaskularna oboljenja. Naš tipičan bolesnik je žena 50-ih godina, koja je do sada imala nizak pritisak, a javlja se na pregled zbog skoka do 130/80 mmHg, koji joj smeta. Česta situacija je da inicijalno uvedena terapija ponovo uvodi bolesnika u stanje hipotenzije. Smanjenje estrogena u menopauzi dovodi do nestabilnosti krvnih sudova koji se naizmenično skupljaju i šire. To se najpre ispoljava pojavom valunga ili talasa vrućine, koji su lekaru nagoveštaj potencijalne pojave kardiovaskularnih bolesti.
Koliko je opasan nagli prelazak sa niskog na visoki krvni pritisak i šta utiče na taj skok?
"Sa starenjem naši krvni sudovi postaju rigidniji i protok krvi kroz njih zahteva veću potisnu silu koju mi merimo kao povišen pritisak. Takođe na njima postoje mesta na koja deluju polni hormoni (estrogen i progesteron kod žena, testosteron kod muškaraca). Kada dođe do pada tih hormona i ulaska i muškaraca i žena u menopauzu , na krvnim sudovima se javljaju fiksne promene koje, između ostalog, rezultiraju i skokovima krvnog pritiska, sa posledičnim smanjenjem kvaliteta života i ranijom smrću.
Neretko, osobe koje su ranije imale nizak pritisak, odjednom postaju hipertoničari. Ovde podvlačim da je osobi koja ima krvni pritisak 90/60mmHg, pritisak 120/80 mmHg iako konvencionalno normalan, visok, i u tom smislu zahteva lečenje".
Kako živeti sa niskim pritiskom, šta savetujete pacijentima?
"Lečenje se odnosi na olakšavanje tegoba usled niskog pritiska i postizanje sistolnih vrednosti krvnog pritiska preko 100 mmHg. Ukoliko nizak pritisak ne uzrokuje simptome i ne smanjuje kvalitet života, lečenje nije potrebno.
Higijensko dijetetske mere uključuju povećanje uzimanja soli i konzumiranje veće količine tečnosti. Nošenje kompresivnih čarapa ili elastičnih zavoja može da smanji nakupljanje krvi u venskom sistemu nogu. Preporučuje se postepeno ustajanje iz kreveta uz povećanje fizičke aktivnosti. Lečenje sekundarne hipotenzije je uzročno; rešavanjem osnovnog poremećaja koji je odveo do pada krvnog pritiska, rešava se hipotenzija".
Kako ublažiti simptome? Može li se regulisati ishranom?
"Jedite manje, a češće, izbegavajte alkohol, ne menjajte naglo položaj tela, unosite šaku koštunjavog voća, nar i vitamin C i B, kao i med. Savet za promenu higijensko-dijetetskih navika bi se, pre svega, odnosio na povećanje unosa vode, unos supe i napitaka bogatih elektrolitima, uz povećan unos proteina i redovne obroke više puta dnevno u manjim količinama. U jutarnjim časovima se preporučuju čajevi (ruzmarin, kopriva, glog ili zeleni čaj) sveži sok od cvekle i narandže. Takođe, pomažu i konzumacija crnog vina sa dodatkom ruzmarina i preparati od gloga".
Koje namirnice treba da izbegavaju ljudi sa niskim pritiskom?
"Manji i češći obroci su obavezna preporuka uz izbegavanje alkohola. Kofein nije dobar za povećanje pritiska, jer je diuretik (olakšava izmokravanje), pa dugoročno smanjuje tenziju nakon primarnog povećanja. Ukoliko se pija kafa, savetuje se da se kombinuje sa vodom.
Ne preterivati sa koka-kolom i energetskim napicima koji sadrže kofein, jer pored njega sadrže i druge dodatke, kao i obilje šećera. Slana hrana podiže pritisak i preporučuje se da obroci budu slani, ali je važno da ne preterujete sa upotrebom soli (obavezno nerafinisane).
Savetuje se slani doručak, kojim se obezbeđuje dovoljno natrijuma, minerala koji je sastavni deo soli. Preporučuje se izbegavanje slatkih varijanti doručka, obrađenih ugljenih hidrata, kao što su testenine i proizvodi od belog brašna, kao i industrijski obrađenih namirnica koje imaju visok sadržaj ne samo soli, već i šećera i masti. Neki začini snižavaju pritisak, pa stoga treba smanjiti unos đumbira, cimeta i bibera".
(Razgovarala: Aleksandra Isailović)
