Najčešći opšti simptomi koji mogu prethoditi bolesti, ili pak biti i u samom njenom sklopu, jesu: malaksalost i umor.
Mučnina, povraćanje, dijareja i bolovi najčešće su povezani s rasporedom organa od kojih potiču. Povišena telesna temperatura znak je da se naš imuni sistem bori s patogenim izazivačima bolesti.
Kašalj je čest simptom, pogotovo u jesen, kad se dosta vremena provodi u zatvorenom prostoru opterećenom suvim vazduhom i pušačkim dimom. Nema čoveka koji se nikad nije zakašljao – na taj način čiste se pluća. Kod svih relativno zdravih osoba kašalj je refleksni mehanizam, dok se kod hroničnih respiratornih bolesnika javlja kao poremećaj i nadražaj u bilo kom delu sistema organa za disanje, počevši od nosa, usta, ždrela pa do najsitnijih bronhiola.
Osim respiratornih, kašalj prati i srčana oboljenja: javlja se u slučaju kongestivne dekopenzacije srca (popuštanje srčanog mišića i oslabljena funkcija izbacivanja krvi u sistoli – fazi ispumpavanja krvi), bolesti mitralnih zalistaka, dijafragmalnog nadražaja, ali i zapaljenja srednjeg uha.
Recimo, kod pušača je kašalj izražen u jutarnjim satima, odmah nakon ustajanja, a često ga prati iskašljavanje. Kašalj može biti suv, nadražajan i produktivan – praćen iskašljavanjem od bistrog seroznog do penastog ili žutozelenog, purulentnog (gnojnog) ispljuvka. Služi i u dijagnostičke i anamnestičke podatke. Krvavi ispljuvak sreće se u slučaju aktivne tuberkoloze pluća, te karcinoma i embolije pluća.
Šta je potrebno da uradite
Pre svega, ne treba dozvoliti da kašalj dugo traje. Lekar u Domu zdravlja uputiće vas na RTG pluća u dva pravca (prednji i kosi snimak), zatim na analizu brisa nosa i ždrela te ispljuvka (u sterilnoj posudi), kao i na spirometriju. Podrazumevaju se i gasne analize krvi. Ako se sumnja na kancer bronha, potrebno je uraditi i bronhoskopiju, kao i dijagnostičke pretrage za potvrdu karcinoma (CT i magnetna rezonanca). Osobe s respiratornim alergijama šalju se na alergološke testove, a u slučaju sumnje na autoimune bolesti, nephodne su imunološke analize, a nije naodmet ni uraditi kompletnu krvnu sliku s ukupnim leukocitima.
Način lečenja
Neohodno je dijagnostikovati osnovnu respiratornu bolest i lečiti je klasičnim metodama, u zavisnosti od uzročnika, ili pak operativno, ako je to neophodno. Podrazumeva se higijensko-dijetetski režim života, više odmora (na planini i na moru), promena mesta boravka, boravak u čistim, provetrenim prostorijama bez duvanskog dima, drugih zagađivača i mirisnih osveživača. Antibiotici se uzimaju samo ako to preporuči lekar. Obavezna je toaleta nosa, naročito kod dece – poželjno je ukapavati u nos slane rastvore. Takođe, treba piti dosta tečnosti, kao i sirup za suvi i produktivni kašalj, te vitamine. Čest pratilac kašlja jesu dispneja (gušenje) i cijanoza (pomodrela koža).
Evo jednog recepta koji može pomoći: skuvajte bronhi bombone u kipućem mleku i popijte to dok je toplo. Naravno, pulmolog određuje šta treba uraditi u slučaju određene plućne bolesti.
