U današnje vreme sve češće se čuje pitanje poput: "Zašto je krv gusta?" "Povećan D-dimer. Gustina krvi se određuje u odnosu na gustinu vode i proporcija je 4,5-5,0.
Kakva je opasnost po zdravlje usled povećane viskoznosti krvi i može li se ona normalizovati?
Krv može biti viskozna iz više razloga.
Disfunkcija jetre, što dovodi do povećanja viskoziteta plazme i promene u ćelijskim membranama krvi (eritrociti, trombociti), što uzrokuje "lepljenje" ćelija.
Gusta krv se daleko teže kreće kroz krvne sudove, pri tom stvara dodatno opterećenje za srce i povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka u krvnim sudovima.
Organizam često reaguje na gustini krvi sa povećanim stvaranjem hemoglobina, pa se iz tog razloga susreću parametri povećanog hemoglobina i povećanog indeksa D-dimera. Gusta krv - šta treba raditi? Veoma često se postavlja pitanje: "Šta raditi u koliko je krv gusta?" Odgovor je uvek "Razređivanje".
Da biste krvi vratili normalnu konzistenciju, pre bilo čega morate uravnotežiti ishranu i pridržavati se optimalnog režima unosa vode u organizam. Trebalo bi piti najmanje 30 ml vode na 1 kg težine dnevno. Ako umesto obične vode koristite kompote, čaj, sok, tada treba povećati količinu tečnosti koju pijete.
Čini se da priča o gustini krvi i parametru D-dimer, nikada nije bila učestalija nego sada, u doba pandemije Covida 19, upravo iz razloga što je to jedna od najopasnijih posledica ovog virusa. Ali, o problematici zgrušavanja krvi treba voditi računa uvek, jer može biti potencijalno fatalna!
