Fjodor Uglov je lično obavio preko 10 hiljada operacija. Stoti rođendan proslavio je za operacionim stolom. To nije učinio zbog slave, već zato što se niko drugi nije usudio da preduzme složenu operaciju. Čuveni američki kardiohirurg Majkl Debejkli, koji je doktora Uglova smatrao svojim učiteljem, rekao je: "Profesor Uglov je vaše nacionalno blago. Pomerio je operaciju toliko visoko koliko ste vi pomerili istraživanje svemira." Živeo je skoro 104 godine, svojim primerom je pokazao da čovekov životni put može biti dug i plodonosan ako pokušate.
Teško detinjstvo
Uglov je kao dete pretrpeo više od jedne ozbiljne zarazne bolesti, od kojih je bilo koja u to vreme češće završavala smrću. Uspeo je da se oporavi nakon infekcije tifusom, tifusne groznice, upale pluća, a savladao je i jaku upalu uha.
Njegovi roditelji, Grigorij Gavrilovič i Anastasija Nikolajevna podigli su šestoro dece. Njih pet je steklo visoko obrazovanje, što je tada bila velika retkost. Većina stanovnika ovog udaljenog kraja zemlje završila je najviše tri razreda osnovne škole. Ali roditelji Uglova jasno su razumele važnost obrazovanja za budućnost svoje dece.
Otac je morao dodatno da zarađuje kao mehaničar u drugom, kako bi se njegova žena mogla potpuno posvetiti deci kod kuće. Učila ih je od malih nogu zdravom načinu života. Glavni fokus je bio na kaljenju i ishrani. Zimi su deca trčala bosa po snegu i polivala se hladnom vodom. Nakon toga, Fjodor Grigorijevič Ulog, čak ni nakon što je napunio 100 godina, nije prekidao kupanje u reci sve do same zime, propovedajući kaljenje kao osnovu jakog imuniteta. Što se tiče ishrane, a tu naviku mu je prenela majka, učeći ga da od stola ustane uvek pomalo gladan - nikad sit i nikad prejeden.
NE PROPUSTITE
Nakon što je stekao pedagoško obrazovanje, Uglov je zavoleo medicinu i 1923. je ušao na Irkutski medicinski univerzitet. Godine 1937. ušao je na postdiplomski studij medicinskog instituta grada Lenjingrada.
Prve složene operacije
Jedinstvenu hiruršku taktiku Uglova visoko su cenili i sunarodnici lekari i strani stručnjaci. Fjodor Grigorijevič je oduvek bio na čelu najsloženijih srčanih operacija, hirurških zahvata na plućima i jednjaku, bez straha od odgovornosti čak i u naizgled bezizlaznim situacijama. Razvio je i uveo u praksu brojne efikasne tehnike, izumio veštački srčani zalistak.
1994. godine njegovo ime je upisano u Ginisovu knjigu rekorda kao najstariji hirurg na svetu. Uglov je lično obavio preko 10 hiljada operacija.
Često je ponavljao da je hirurg odgovoran za budućnost pacijenta, pa stoga mora svakoj situaciji pristupiti sa takvom nežnošću i brigom, kao da ima posla sa najbližom osobom.
U svojoj knjizi "Srce hirurga" čak je ohrabrivao mlade ljude da napuste operaciju ako imaju prirodno tvrdo srce i ne osećaju iskreno saosećanje prema bolesnima. On je inspirisao lekare koji su krenuli na hirurški put činjenicom da nijedna druga profesija, osim lekara, ne donosi toliko sreće i zadovoljstva, pomažući u prevazilaženju smrti.
Pravila života profesora Uglova
Profesor Uglov je formulisao sistem dugovečnosti razvijen na osnovu ličnog iskustva.
Prva stvar koju je zagovarao izvanredni lekar bilo je potpuno odbijanje alkohola. Uglov ne samo da nije pio alkohol, već je čak i izbegavao lekove koji sadrže alkohol. Nikad nije pio čan ni čašu vina . Na sve ovo, on je uvek odgovarao da ne oseća potrebu za alkoholom. A dužnost hirurga bila mu je svetinja i osećao se odgovornim da uvek mora biti trezan i svestan da može da uzme skalpel u ruke u bilo kom momentu dana.
Druga dogma se ticala umerenosti u hrani. Od detinjstva, živeći u velikoj porodici, Uglov se hranio isključivo na osnovu fizioloških zakona. Nije praktikovao stroge dijete, jeo je sve, ali u minimalnim porcijama.
Hirurg je do svoje smrti redovno radio čučnjeve, smatrajući ovu vežbu osnovnom za očuvanje zdravlja nogu i karlične regije. Inače, hirurg nije sumnjao u važnost fizičke aktivnosti. Ali njegove vežbe su bile pešačenje od kuće od posla, i kad god za to ima priliku.
Najbolji način za odmor za Fjodora Grigorjeviča bila je promena aktivnosti. Radeći na svom mestu više od 70 godina, stalno je pronalazio nove hobije i postavljao nove ciljeve, kako kažu, na poslu. Na primer, budući da je bio desnoruk, bio je podjednako vešt u korišćenju levorukih hirurških instrumenata. Tokom najtežih operacija, ova veština je više puta pomagala hirurgu, a zajedno sa njim spasavala je pacijente.
Uz fizičku snagu, izdržljivost i staloženost, profesor je zadržao svoju mentalnu bistrinu svih 103 godine koje su mu dodeljene. Po njegovom mišljenju, kontinuirana naučna praksa pomogla mu je da izbegne senilnu demenciju: pisanje knjiga, upoznavanje sa najnovijim dostignućima u oblasti svetske hirurgije. Osim toga, Fjodor Grigorievič je znao nebrojeno mnogo pesama napamet, redovno izgovarajući dugačke tekstove naglas.
Uglov je posebnu pažnju posvetio ljubavi prema Otadžbini. Bio je pravi patriota svoje zemlje, tvrdeći da pripadnost njegovim korenima daje čoveku snagu i zdravlje. „Volite i branite svoju domovinu“, preporučio je profesor Uglov. - "Ljudi bez korena ne žive dugo."
