Dokazi upućuju na to da više od 80% ljudi iskusi bol u leđima tokom života.
Takođe se procenjuje da oko 23% odraslih danas pati od bola u krstima koji traje najmanje tri meseca, te se stoga može opisati kao hroničan. Uzroci bola u leđima mogu biti mehanički i upalni, i mogu biti brojni, poput infekcije, bolesti bubrega i probavnog sistema, reumatske polimijalgije i retko, tumora. Ovde ćemo se usredsrediti na mehaničku i upalnu krstobolju.
Hroničan bol u krstima najčešće je mehaničke prirode. Ali, u oko 3% ljudi javlja se upalni bol u leđima. I jedna i druga vrsta bola u leđima mogu ograničavati uobičajene svakodnevne aktivnosti, a uticajem na san, radnu sposobnost i lični život, smanjiti i kvalitet života. Ali, budući da obe vrste bola (mehanička i upalna) mogu imati slične simptome, važno je znati kako da ih razlikujemi.
Mehanički bol u krstima
Najčešća vrsta bola u leđima je mehanička bol. Ljudi s mehaničkim bolom u leđima često ga opisuju kao „pulsirajući“ ili “tup bol”. Takođe mogu iskusiti da im se bol pogoršava kad se kreću, a ublažava kada miruju. Mehanički bol u leđima može uticati na mnoge aspekte života, a najčešće je prouzrokovan naporom ili povredom. Svakako, najbitnije je postaviti ispravnu dijagnozu što je pre moguće.
NE PROPUSTITE
Karakteristike mehaničkog bola u leđima:
- Može početi u bilo kojoj životnoj dobi
- Jutarnja ukočenost traje manje od 30 minuta
- Bol se često ublažava pri mirovanju
- Početak je različit, može se brzo razviti
- Bol je obično povezan s povredom ili naporom
- Bol se može opisati kao „pulsirajuć“ ili “tup”
Upalni bol u krstima
Upalna krstobolja pogađa oko 3% odraslih. Ta vrsta bola često se pogrešno shvata kao mehanički bol u leđima. Postoji nekoliko stanja koja mogu prouzrokovati upalni bol u leđima, a neka od njih su teška za dijagnostikovanje. Srećom, u poslednjih 10 godina napredak u nauci olakšao je lekarima prepoznavanje nekih od tih stanja i njihovo rešavanje.
Karakteristike upalnog bola u leđima:
- Početak u mlađoj dobi, obično kod osoba mlađih od 40 godina
- Postupni početak bola
- Simptomi bola ublažavaju se vežbanjem
- Bol se ne ublažava mirovanjem
- Bol noću, često budi osobu u drugoj polovini noći
- Jutarnja ukočenost koja traje duže od 30 minuta
- Bol koji traje duže od tri meseca
- Naizmenični bol u zadnjici
Šta uzrokuje upalni bol u leđima?
Bolesti kod kojih određene belančevine (imunoglobulini), koje inače brane telo od infekcija napadaju same sebe, odnosno svoje sopstveno zdravo tkivo, nazivaju se autoimune bolesti. Postoji nekoliko vrsta autoimunih bolesti i neke od njih su vrlo usko povezane s upalnim bolom u krstima.
Aksijalni spondiloartritis je zajednički naziv za dva stanja koja uzrokuju upalni bol - ankilozantni spondilitis i aksijalni spondiloartritis bez radiološkog dokaza.
Ankilozantni spondilitis je oblik upalnog artritisa pri kojem zglobovi kičme postaju upaljeni, što često dovodi do ukočenosti i bola u krstima. Oštećenje kičme i zglobova koji kičmu povezuju sa karlicom kod ovog stanja može se videti na rendgenu. Ponekad osobe mogu osetiti bol i pokreti im mogu biti ograničeni čak i kada lekari ne vide bilo kakvu upalu na snimku. Ta bolest je poznata kao aksijalni spondiloartritis bez radiološkog dokaza.
NE PROPUSTITE
Neke upalne reumatske bolesti koje dovode do upalnog bola u leđima mogu imati manifestacije i na drugim delovima tela, a ponekad su povezane s promenama drugih organa i organskih sistema. To su npr. psorijatični artritis, koji je povezan s kožnom bolešću, psorijazom, reaktivni artritis, koji je povezan s upalom očiju i mokraćnog sistema, enteropatski artritis, koji je povezan s upalnim bolestima creva, dok je reumatoidni artritis upalna zglobna bolest koja prvenstveno uzrokuje bolove, zadebljanja i deformacije zglobova ruku i nogu. Premda simptomi tih bolesti najčešće uključuju bolnu osetljivost i zadebljanje/otok u zahvaćenim zglobovima, kod mnogih osoba s tim bolestima može se javiti i upalni bol u krstima.
Za postavljenje dijagnoze tih bolesti nije dovoljna jedna analiza. Uz informacije o simptomima i kliničkog pregleda pomoć lekaru pri postavljanju dijagnoze su neke krvne (laboratorijske) analize, visoko rezolucijske slikovne metode (npr. magnetna rezonanca) i/ili neke analize za određivanje genetskih bolesti.
