U borbi protiv širenja korona virusa mnoge zemlje su uvele vanredno stanje i zabrane kretanja, uključujući i Srbiju.
Manfred Spitzer, profesor psihijatrije na univerzitetu u Ulmu i šef tamošnje psihijatrijske klinike u razgovoru za Dojče Vele otkriva kako se samoizolacija odražava na našu psihu.
„Znamo da karantin kao ultimativni oblik zabrane kretanja stvarno može da dovede do psihičkih poremećaja čak i kod sasvim zdravih ljudi. Postoje dugoročna istraživanja koja pokazuju da je posle karantina veća učestalost anksioznosti, poremećaja sna ili čak posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Tu nema razlika između starijih i mlađih, ili muškaraca i žena. Svi mogu da budu pogođeni“, kaže Spitzer.
Ona ističe da je najvažnije oružje koje čovek ima u borbi protiv korona virusa njegov imunološki sistem.
„Znamo šta ga jača – jedna od stvari je izlazak na sveži vazduh. Najbolje naravno tamo gde nema nikoga, recimo u šumu. Znamo da redovno šetanje šumom u trajanju od jednog, ili bolje, dva sata dokazano jača imunitet. A ostanak u kući mu šteti. To je posebno važno za porodicu s decom.“
Spitzer je autor knjige „Samoća – nepriznata bolest: bolna, zarazna, smrtonosna“.
Na pitanje koje se često postavlja ovih dana, mogu li društvene mreže biti zamena za društveni kontakt, kaže:
„Gledam kritički na društvene mreže, ali one su u ovim vremenima svakako način da se održi kontakt. Molim Vas, nemojte samo danonoćno da pratite budalaštine koje se tamo šire.“
On kaže da je trenutno telefon verovatno „najbolji društveni medij" koji sada imamo na raspolaganju, jer obično razgovaramo s ljudima koje poznajemo.
„Tviter i Fejsbuk nisu toliko dobri. Ne čine nam dobro toliki nepoznati ljudi s kojima se tamo susrećemo", zaključio je.
Psihoterapeut Dunja Vesić o preživljavanju samoizolacije: Šta da činimo, a šta ne - da ne poludimo!
