Jedenje lošeg ili nikakvog doručka u tinejdžerskim danima može znatno da utiče na zdravlje i 30 godina kasnije, piše portal Magazin. Švedski naučnici su otkrili da osobe koje jedu slab doručak tokom adolescencije pokazuju više znakova metaboličkog sindroma 27 godina klasnije, u poređenju sa onima koji su jeli sadržajniji doručak.
Inače, metabolički sindrom je medicinski termin za kombinaciju dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti i može da uzrokuje povećan rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i drugih stanja povezanih s krvnim sudovima. Stručnjaci, takođe, navode da svako od tih stanja pojedinačno potencijalno može da ošteti krvne sudove kod obolelog, dok je kombinacija sva tri stanja posebno opasna.
Studenti Univerziteta Ume, 1981. godine su ispunjavali upitnik o tome šta jedu za doručak, a posle 27 godina, 2008. godine, išli su na lekarski pregled, jer su stručnjaci specifično tražili znakove metaboličkog sindroma i bolesti povezanih s njim. Istraživanje je pokazalo da su oni, koji su kao mladi odbijali doručak ili su ujutro jeli vrlo skromno, posle 27 godina imali čak 68 odsto veću verovatnoću da pate od metaboličkog sindroma.
Naučnicu su na početku studije takođe uzeli u obzir i niz socioekonomskih faktora i životnih navika adolescenata i zaključili su da je doručak bio najsnažniji faktor rizika. Istraživanje podupiru prethodna otkrića Univerziteta Tel Aviv da unošenje više kalorija u jutarnjim satima nego kasnije tokom dana, smanjuje rizik od dijabetesa i gojaznosti.
Obilniji doručak, takođe, pomaže i kod mršavljenja, što pokazuje izraelska studija. Naime, oni koji su jeli obilniji doručak, a manji ručak i večeru, u proseku su izgubili 8,5 kilograma, dok su oni koji su najviše kalorija uneli na kraju dana izgubili samo 3,5 kilograma.
