Rođenje ćelije
Da biste razumeli koliko često se ćelije menjaju, morate razumeti kako one nastaju. Telo može da stvara nove ćelije na nekoliko načina: mitozom ili od matičnih ćelija.
Matične ćelije su posebne, ima ih u telu, ali u vrlo malom broju. One ne samo da su sposobne da stvaraju sopstvene kopije mitozom, već iz njih mogu da nastanu i nove "specijalizovane" ćelije (ćelije krvi, nervne ćelije, itd.) koje ne mogu da stvore svoje kopije.
Da bi rast novih ćelija bio kontrolisan, stare ćelije moraju umreti. Ta "programirana" ćelijska smrt neophodna je da bismo imali odvojene prste na šakama i stopalima, bez nečega nalik na "plovne kožice". Dakle, većina ćelija ima svoj rok trajanja i posle određenog vremena će umreti.
Razlike među ćelijama
Nemaju sve ćelije u našem organizmu isti životni vek, što znači da se neke ćelije mogu obnavljati brzo, u proseku na svaka 2 dana (ćelije sluzokože creva), dok se npr. ćelije kože menjaju na svake dve do tri nedelje jer je koža naš glavni zaštitnik od spoljnih uticaja i ćelije se moraju brzo regenerisati.
S druge strane, crvena krvna zrnca recimo žive oko četiri meseca. Bela krvna zrnca, glavni "vojnici" našeg tela, mogu da potraju između nekoliko dana, do malo preko nedelju dana. Dok najduže žive masne ćelije - u proseku 10 godina, i ćelije od kojih su izgrađene naše kosti (na svakih 10 godina se regenerišu).
Čuva srce, jača kosti i pomaže kod lečenja depresije: Kašika semenki suncokreta dnevno čini čuda!
Dakle, koncept kao koncept je savršen, kad razmislite: svakih sedam godina postanete potpuno nova osoba! Nažalost, kao i sve ideje koje zvuče savršeno, ni ova prosto nije tačna. Velika je verovatnoća da ne možete ni da se setite kad ste i gde prvi put naleteli na ovu teoriju, ali ovaj mit o "sedam godina" ne odgovara čak ni prosečnom životnom veku prosečne ćelije ljudskog organizma.
Dobitnik Nobelove nagrade za medicinu: Kako podmladiti organizam i sprečiti opasne bolesti!
