"Uzmi sine turšiju, od ovog nema ništa zdravije," govorile su naše bake. A koliko je turšija zdrava niste ni svesni.
Evo šta sve leči ovo fermentisano povrće.
Turšija sadrži probiotičke kulture koje čine mnogobrojne vrste bakterija.
Te dobre bakterije prirodno nastanjuju naša creva i čine crevnu mikrofloru. Svi ti mikroorganizmi izuzetno su važni za zdravlje probavnog sistema, ali i čitavoga organizma.
NE PROPUSTITE
Kako su u crevima prisutne i loše bakterije, gljivice i ostali patogeni mikroorganizmi, oni se u određenim okolnostima mogu razmnožiti i loše uticati na vaše zdravlje.
Fermentisane namirnice i probiotičke kulture tada mogu biti od velike koristi za lečenje bolesti koje izazivaju štetni mikroorganizmi.
Otkako znamo za sebe, naše bake su nam u hladnim mesecima pripremale turšiju. U pravom smislu te reči, turšija znači kiseljenje povrća ili ukiseljeno povrće. Ovaj vid pripreme hrane obezbeđuje unos nutritivno bogatih namirnica u periodu kada nam sveže povrće nije dostupno.
Obično se kisele kupus, krastavci, paradajz, crni luk, paprika, brokoli, karfiol, šargarepa i slično. Turšija se, zaista, može pripremiti na hiljadu načina, a jedino od načina na koji je pripremate zavisi da li će i u kojoj meri turšija biti zdrava.
Kako to turšija leči?
Zdrava crevna mikroflora Kao što verovatno znate, našu crevnu floru nastanjuju dobre i loše bakterije. U slučaju narušene ravnoteže između zdravih i nezdravih mikroorganizama u našoj crevnoj flori, može doći do mnogih zdravstvenih problema.
Turšija, kao izvor fermentisanih namirnica, obnavlja narušeni balans bakterija u crevima, podstičući “naseljavanje” korisnih bakterija. Na taj način, štiti se i obnavlja sluznica creva. Ukratko, turšija najbrže i najefikasnije obnavlja našu crevnu floru.
Poboljšava imunitet Poznato je kako su probavni i imunološki sistem povezani. Od imunološkog sistema zavisi naše zdravstveno stanje. On složenim mehanizmima štiti telo od štetnih mikroorganizama i ublažava upalne procese svih vrsta. Kiselo povrće povećava broj ćelija koje prirodno uništavaju “uljeze”.
Snižava povišen nivo holesterola Smatra se da se konzumiranjem fermentisanih proizvoda smanjuju i nivoi lošeg holesterola u krvi. Do toga dolazi zato što takve namirnice smanjuju sposobnost resorpcije holesterola u krv.
Ublažava alergije i kožne tegobe Nije slučajna uzrečica da je koža ogledalo zdravlja. Zdrava mikroflora štiti creva od toksina i teških metala. Poboljšava apsorpciju nutrijenata i sprečava infekcije i upale. To ima pozitivan uticaj na smanjenje alergije, akni, ekcema i gljivičnih infekcija.
Poboljšava raspoloženje Ponekad se creva opisuju kao “drugi mozak”. Smatra se da se najveći deo serotonina, hormona sreće, stvara upravo u crevima. Hroničan stres negativno deluje na crevnu mikrofloru. Stoga svakako pokušajte da izbegnete stres, a zdravlje creva zaštitite unosom fermentisanih namirnica.
