I ne slutimo od čega sve može da nam bude hladno, ali, pre svega bi trebao da hranu prilagodimo spoljnoj temperaturi i godišnjem dobu.
Ukoliko spadate u red osoba koje ni tri kaputa ne mogu da ugreju, možda bi bilo dobro bi bilo da razmislite o promeni životnih navika. Ponekad je dovoljno samo da popijete malo više vode i budete fizički aktivniji, kako biste rešili problem zimogrožljivosti. Kod zdravih osoba, zimogrožljivost je najčešće, posledica usporene cirkulacije usled sedelačkog načina života. Ali, nekada može biti simptom bolesti kao što su anemija, poremećaj rada štitaste žlezde ili nedostatak vitamina B 12, objašnjavaju doktori.
Šta je najbolji lek za dobru cikrulaciju?
Priroda nam je za ovaj problem, kako dodaju stručnjaci, podarila i lek u vidu ruzmarina, divljeg kestena, pasulja, lipu, zovu, heljdu, ovas.
– Loša cirkulacija je najčešći razlog zimogrožljivosti, ljudi se žale da su im noge, posebno stopala, uvek hladna, kao i da osećaju utrnulost organizma u ranim jutarnjim satima. Problem je, nekada, moguće lako rešiti svakodnevnim šetnjama do pet kilometara, dovoljnim količinama vode koja je najprirodniji je lek za dobru cirkulaciju. Voda će dopreti do naših najsitnijih krvnih sudova, kapilara, ubrzati cirkulaciju i kroz metabolizam odstraniti štetne materije iz tela – priča za portal eKlinika epidemiolog i stručnjak za lekovito bilje dr Dušan Vujnović.
Posle cigarete biće nam još hladnije
Simptomi slabe cirkulacije su osećaj trnjenja u rukama i nogama, hladnoća, ukočenost, često je oticanje stopala i članaka stopala, usled poteškoća u cirkulaciji slabije je i pamćenje, dolazi do problema sa varenjem hrane… Prisutan je i umor, grčevi u zglobovima i mišićima, karakteristične su promene boje kože, pa je neko zbog toga bled.
– Osim bolesti i naše ponašanje, kao pušenje duvana slabi cirkulaciju. Potrebno je uvek, kada je moguće, izbegavati i dugotrajno sedenje ili stajanje u jednom mestu, nepravilnu ishranu sa dosta loših masti i koncentrovanih šećera – kaže dr Vujnović.
Zašto smo zimogrožljivi i da li zaista postoje namirnice koje mogu da nas ugreju, objašnjava dr Dušan Vujnović