Bilo da je čuvate na ormanima, pravite od nje kompot ili slatko, bilo da je jedete samu ili kombinujete sa drugim namirnicama, ova mirišljava, žuta, jesenja kraljica među voćkama neverovatno je zdrava i korisna. Evo i zašto!
Dunja je bogata šećerom, organskim kiselinama (jabučna, limunska), pektinom, taninom, antioksidantima koji pomažu našem telu da apsorbuje kalcijum i gvožđe i bore se protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije. Sadrži magnezijum, fosfor, kalijum i vitamine A, C i B kompleksa (B3, B6 i B9). Deluje antibakterijski, dobra je za probavu, srce, krv i podizanje imuniteta.
U narodnoj medicini od dunje se koriste i plod, i seme i list. Evo kako da ih upotrebimo.
Zreo plod dunje je tvrd, oporog i kiselkastog ukusa. Upotrebljava se svež u ishrani, od njega se kuvaju pekmezi, slatka, marmelade, žele… U narodu se sok dunje i skuvana voćka upotrebljavaju protiv: proliva, plućnih bolesti, za jačanje sluzokože usta, želuca i creva… Dunja može da se sačuva do proleća, a u nekim krajevima je suše isečenu u tanke kriške od kojih se kuva čaj.
NE PROPUSTITE
U tradicionalnoj medicini list dunje upotrebljava se kao sredstvo protiv proliva.
Seme dunje kad se potopi u vodu postaje klizavo od velike količine sluzi koja, ako se promućka, spada sa semena. Kad se žvaće oseća se slab ukus i miris gorkih badema. Upotrebljava se kao sluzno sredstvo za izradu preparata za ublažavanje nadražajnog, suvog kašlja, spolja kao obloga kod opekotina, u kozmetici u losionima i sredstvima za oblikovanje kose. Dunjina sluz se dobija tako što se 10 g semena prelije šoljom prokuvane i ohlađene vode i posle nekoliko sati procedi. Seme se upotrebljava isključivo celo, nezdrobljeno, da bi se izbeglo oslobađanje cijanovodonične kiseline, jer u semenu može da bude u količinama koje mogu da izazvu trovanje.
Kako da je koristimo u lečenju nekih zdravstvenih problema, saznajte pomoću ovih korisnih recepata:
1. Sirup za bronhitis – Izdrobite 5 g semenki dunje i prelijte ih sa 100 ml vode. Kada se stvori gusta sluzasta masa, dodajte 15 g svežeg soka od bokvice i 100 g meda od žalfije. Uzimajte po jednu kašičicu tri puta na dan pre jela.
2. Dunja protiv čireva na organima za varenje – Po 1 kašiku lanenog i dunjinog semena prelijte 1 šoljom hladnog čaja od kamilice, dobro promešajte, procedite posle 1 sata i pijte nezasladeno pola sata pre jela 2-3 dž dnevno.
3. Kod zapaljenja debelog creva – Pomešajte po 20 g lanenog i dunjinog semena, srčenjaka, islandskog lišaja i plodova borovnice, pa 3 kašike mešavine prelijte sa pola litre hladne vode, ostavite 3 sata, što češće mešajte, zagrejte u poklopljenom sudu do ključanja, ostavite da se ohladi i pijte 3-4 dž dnevno po 1 čašicu na pola sata pre jela.
4. Dunja protiv proliva – Po 20 g drenjina, oskoruša, šipuraka, dunja i mušmula dobro isitnite, od te smeše uzmite 3 kašike i kuvajte 10 minuta u pola litre vode, a kad se ohladi procedite i pijte umesto vode.
5. Protiv zapaljenskih procesa na ustima – 2 kašike mešavine jednakih delova kamilice, žalfije i semena dunje prelijte sa četvrt litra ključale vode, ostavite 2 sata, procedite i ispirajte usta.
6. Melem za opekotine – Izdrobite 10 g semenki dunje, prelijte sa 200 ml vode i sačekajte da se stvori sluzava masa. Nanosite je na oboleli deo tela, direktno ili kao oblog.
Inače, prapostojbina dunje je srednja Azija. Dunja je preneta u južnu i srednju Evropu, a najveću popularnost doživela je u staroj Grčkoj gde je čak ušla i u mitove kao simbol sreće, ljubavi i plodnosti.
