Istina jeste da nema potrebe da pekaru izbegavate apsolutno svaki dan (dok toksične ljude isecite radikalno) ali kao svakodnevna navika, ona je neprihvatljiva. Zbog čega?
ZBOG ČEGA TREBA OGRANIČITI UNOS PECIVA
Ne može se reći da je svaki proizvod od brašna loš ali ukoliko vodite računa o zdravlju ne bi trebalo često jesti u pekari, pogotovo sve od belog brašna (da, te kiflice). Hleb i proizvodi napravljeni od celih zrna žitarica su u umerenoj količini sastavni deo uravotežene ishrane.
Mnoge vrste pšenice od koje se pravi belo brašno su veoma daleko od onoga kako je pšenica nekada izgledala i ljudski želudac više ne može dobro da ih vari. Ovo je i jedna od stvari koja se često brka sa netolerancijom na gluten.
Na svu sreću, postoje i druge vrste brašna, poput pirinčanog, ovsenog, heljdinog, ražanog i sl, čak i brašna od banane. Ipak, vrlo često ne možete biti sigurni u kvalitet brašna u pekari i bolje je da, ukoliko želite zdravije pecivo, isto pravite sami. Na ovaj način možete kontrolisati i šećer i druge aditive - od kvasca pa sve do razne ”hemije” koja se vrlo često koristi.
Ukoliko vam ovo nije dovoljno, postoje zdravstvene studije koje dovode u vezu belo pecivo i/ili prerađevine od belog brašna i depresiju.
Kifla ujutro ili, možda kroasan? Pita za posle ručka ili umesto njega, vanilice posle večere… Ako vam ovo zvuči poznato, ako na svom svakodnevnom putu prolazite i ulazite u pekare, vreme je da prekinete sa ovom lošom navikom. Sve razumemo, to je teško iz raznih razloga, od toga da “se nema vremena” pa do jednostavne činjenice da je pecivo jako ukusno. Ali ako smo spremni na rezove kada su toksični ljudi u pitanju, zašto treba da tolerišemo toksičnu hranu?