- Kivi je bogat vitaminom C, vlaknima, kalijumom i vitaminom K, pa može da bude koristan dodatak raznovrsnoj ishrani.
- Vlakna i enzim aktinidin mogu da pomognu varenju, a voće se najlakše jede sveže, uz jogurt ili ovsene pahuljice.
Kivi često ostane u senci jabuka, banana i pomorandži, ipak, ovaj mali plod zaslužuje mesto u činiji sa voćem, pre svega zbog vitamina C i vlakana koje sadrži.
Lako se uklapa u doručak, može da bude jednostavna užina, a nekoliko kriški dovoljno je da običan jogurt ili ovsena kaša dobiju sasvim drugačiji ukus.
Šta zapravo sadrži kivi?
Iako ga mnogi povezuju sa Novim Zelandom, gde je postao prepoznatljiv i dobio ime pod kojim ga danas znamo, kivi potiče iz Kine.
Najpoznatiji je po vitaminu C, koji doprinosi normalnom funkcionisanju imunskog sistema i učestvuje u stvaranju kolagena. Sadrži i vlakna, kalijum, vitamin K i druge hranljive materije, zbog čega je dobar dodatak raznovrsnoj ishrani.
To, naravno, ne znači da će nekoliko plodova sprečiti prehladu ili preko noći oporaviti organizam. Korist dolazi iz redovnih, uravnoteženih obroka, a kivi može da bude njihov ukusan deo.
Zašto se često pominje kada je reč o varenju?
Vlakna iz kivija doprinose normalnom radu creva, pa ovo voće može da prija osobama koje imaju povremene probleme sa zatvorom. Zeleni kivi sadrži i aktinidin, enzim koji učestvuje u razgradnji proteina.
Ipak, reakcija je individualna. Nekome će prijati kao deo doručka, dok veća količina kod osetljivih osoba može da izazove nelagodnost ili ređu stolicu. Zato nema potrebe da preterujete samo zato što se neka namirnica smatra zdravom.
Dobar dodatak jelovniku, bez čudotvornih obećanja
Kalijum koji kivi sadrži doprinosi održavanju normalnog krvnog pritiska, dok vlakna imaju svoje mesto u ishrani koja podržava zdravlje srca i krvnih sudova. Međutim, kivi nije terapija za povišen pritisak, niti jedna namirnica sama može da zaštiti srce.
Slično važi i za tvrdnje o mršavljenju. Kivi može da bude osvežavajuća zamena za kaloričniji slatkiš, ali ne topi masne naslage i ne "čisti" organizam od toksina. Njegova vrednost je u hranljivim materijama koje unosi u jelovnik.
Kako da ga jedete?
Najjednostavnije je da ga poslužite svežeg, samostalno ili uz jogurt, ovsene pahuljice i drugo voće. Ako želite voćnu užinu, nema potrebe da mu dodajete šećer, sirupe ili zaslađene prelive.
Birajte plodove koji blago popuštaju pod prstima, ali nisu gnjecavi. Tvrđi kivi ostavite da dozri na sobnoj temperaturi, a zreo čuvajte u frižideru.
Ako nakon jela osetite svrab u ustima, peckanje ili primetite oticanje usana, prekinite sa konzumiranjem jer kivi kod nekih ljudi može da izazove alergijsku reakciju.
Stil / ona
