- Pet navika može da pomogne očuvanju koncentracije, jasnog razmišljanja i moždane aktivnosti i posle 60. godine.
- Preporučuju se svakodnevno učenje nečeg novog, redovna šetnja i druženje, jer te navike podstiču pamćenje i mentalnu aktivnost.
- Važni su i kvalitetan san, kao i redovne kontrole sluha, vida i krvnog pritiska, jer i oni utiču na mozak.
Da li ste zaboravili zašto ste ušli u sobu ili vam je sve teže da se koncentrišete dok čitate knjigu? Nije uvek sve u godinama. Predstavljamo vam pet navika koje mogu pomoći da sačuvate koncentraciju, jasnoću misli i moždanu aktivnost i nakon 60. godine.
Sa starenjem se brzina obrade informacija može blago smanjiti, ali to ne znači da ljudi nakon 60. ili 70. godine nužno postaju rasejani ili gube sposobnost brzog razmišljanja.
Mozak zadržava sposobnost učenja i stvaranja novih veza čak i u poznim godinama, a određene svakodnevne navike mogu doprineti očuvanju kognitivnog zdravlja.
1. Svakog dana naučite nešto novo
Iako je rešavanje ukrštenica korisno za mozak, važno je i da ga povremeno izložite novim izazovima. Pokušajte da naučite strani jezik, savladate neku novu aplikaciju ili odsvirate melodiju koju ranije niste znali.
Najvažnije je da birate aktivnosti koje zahtevaju pažnju, razmišljanje i pamćenje, a koje vremenom možete postepeno da usložnjavate. Na taj način podstičete mozak da izlazi iz ustaljenih obrazaca i usvaja nova znanja.
2. Redovno šetajte
Fizička aktivnost ne koristi samo mišićima već ima važnu ulogu i u očuvanju zdravlja mozga. Redovno hodanje doprinosi zdravlju krvnih sudova i cirkulaciji, što je tesno povezano sa pravilnim funkcionisanjem kognitivnih sposobnosti.
Počnite od umerenih šetnji i postepeno produžavajte njihovo trajanje, u skladu sa svojim mogućnostima. Kada vam zdravstveno stanje dozvoljava, uključite i vežbe snage, jer je očuvanje mišićne mase važno za zdravlje i samostalnost u starijem dobu.
3. Ne izbegavajte komunikaciju
Razgovori, druženje sa prijateljima, zajedničke aktivnosti i diskusije o pročitanim knjigama podstiču mozak da istovremeno koristi pamćenje, govor i pažnju. Društvena interakcija zato može imati važnu ulogu u očuvanju mentalne aktivnosti.
Potrudite se da negujete kontakte sa ljudima, čak i kada vam se ne izlazi često iz kuće. Poseta prijateljima, razgovor sa članovima porodice ili telefonski poziv mogu biti dobar način da ostanete povezani sa drugima i izbegnete dugotrajnu izolaciju.
4. Vodite računa o kvalitetu sna
Nedostatak sna može negativno uticati na koncentraciju, pamćenje i sposobnost donošenja odluka. Zato je važno da održavate redovan ritam spavanja, odnosno da odlazite u krevet i budite se približno u isto vreme svakog dana.
Pokušajte da u večernjim satima smanjite izlaganje jakom svetlu i izbegavate kofein, naročito nekoliko sati pre odlaska na spavanje. Ako nesanica postane učestala ili dugotrajna, razgovarajte sa lekarom kako biste utvrdili njen uzrok i pronašli odgovarajuće rešenje.
5. Redovno kontrolišite sluh, vid i krvni pritisak
Poteškoće sa koncentracijom nisu uvek posledica starenja. Ponekad osoba ima utisak da joj pamćenje slabi, a zapravo ne čuje dobro sagovornika ili se napreže da pročita tekst zbog problema sa vidom. Takve poteškoće mogu dodatno da otežaju svakodnevno funkcionisanje i izazovu mentalni umor.
Zato su redovne kontrole sluha i vida, praćenje krvnog pritiska i odgovarajuće lečenje hroničnih bolesti važni za očuvanje opšteg zdravlja, uključujući i zdravlje mozga.
Najvažnije je da ne čekate da se pojave ozbiljniji problemi sa pamćenjem kako biste počeli da brinete o sebi. Redovno kretanje, kvalitetan san, druženje i usvajanje novih znanja korisni su za mozak u svakom životnom dobu.
Ipak, ako zaboravnost postaje sve izraženija, ometa svakodnevne aktivnosti ili je praćena promenama u ponašanju, važno je da se obratite lekaru.
