- Behterev je smatrao da samo jedna od pet osoba zadržava mentalnu bistrinu u starosti, dok ostali postepeno gube jasnoću misli zbog neaktivnosti mozga.
- Kao znakove slabljenja pamćenja i pažnje navodi slabljenje radoznalosti, oslanjanje na prošlost, rasejanost, razdražljivost i život po ustaljenom scenariju.
Akademik Vladimir Behterev, jedan od velikih umova koji su proučavali tajne ljudskog mozga, jednom je rekao:
"Velika je sreća napustiti ovaj život sa ostacima svog uma, sposobnošću da razmišljaš i analiziraš šta se dešava oko tebe."
Prema njegovim zapažanjima, samo jedna od pet osoba zadržava mentalnu bistrinu u starosti. Ostali, poput brodova koji su izgubili orijentaciju, postepeno se gube u magli promena povezanih sa starenjem, a uzrok tome nije uvek bolest, već i način života.
Kada um počne da drema
Behterev je bio uveren da približno 80 odsto ljudi gubi jasnoću misli ne zato što je to neizbežna posledica starenja, već zato što dozvoljavaju svom mozgu da "zarđa" usled neaktivnosti. Mozak, baš kao i mišići, zahteva redovno vežbanje. Kada prestanemo da ga podstičemo na razmišljanje, učenje i rešavanje problema, možemo izgubiti deo mentalne oštrine.
Postoji nekoliko znakova koji mogu ukazivati na to da je potrebno više pažnje posvetiti očuvanju kognitivnih sposobnosti. Ne treba ih automatski pripisivati starenju, već ih posmatrati kao podsticaj da se preispitaju svakodnevne navike i način na koji brinemo o svom mentalnom zdravlju.
1. Slabljenje radoznalosti prvo je upozorenje
Ako već duže vreme ne osećate želju da učite, istražujete ili usvajate nova znanja, kao što ste to možda činili u mladosti, vredi se zapitati zbog čega je tako. Intelektualna vitalnost ne nestaje nužno preko noći. Ponekad se povlači tiho i neprimetno, naročito kada svakodnevica postane predvidljiva, a nove ideje prestanu da izazivaju interesovanje.
Zato ljudi koji se tokom života bave kreativnim aktivnostima, rešavaju probleme i neprestano pronalaze nove načine da izraze svoje ideje mogu imati više prilika da održavaju mozak aktivnim. Njihove mentalne sposobnosti neprestano se stavljaju na probu, baš kao što orkestar redovno vežba kako bi sačuvao usklađenost.
Muzičari, pisci, istraživači i drugi ljudi koji se bave stvaralačkim radom često imaju naviku da uče i istražuju tokom celog života. Ipak, za očuvanje mentalne vitalnosti nije neophodno imati kreativnu profesiju. Važno je pronaći aktivnosti koje podstiču razmišljanje i bude radoznalost.
Šta raditi: učiti. Ne zbog diplome, već zbog aktivnog uma. Knjige, strani jezici, kursevi, podkasti, nova profesija ili hobi – sve može biti korisno. Čak i školski udžbenik matematike može postati poligon za vežbanje moždanih funkcija.
2. Život u prošlosti znači zanemarivanje sadašnjosti
Kada osoba počne uporno da se drži prošlosti i odbacuje sve što je novo, bilo da je reč o pametnim telefonima, aplikacijama ili elektronskom bankarstvu, iza takvog ponašanja mogu se kriti različiti razlozi. Ponekad su to strah od nepoznatog, nedostatak samopouzdanja ili jednostavno navika da se sve radi na isti način.
Međutim, spremnost da se nauči nešto novo važna je u svakom životnom dobu. Svaki nepoznat uređaj, program ili drugačiji način obavljanja svakodnevnih zadataka može postati prilika za vežbanje pažnje, pamćenja i sposobnosti rešavanja problema.
"Rešavanje novih problema produžava mladost mozga", podsetio je Behterev.
Usvajanje novih veština ne može da zaustavi starenje, ali može doprineti očuvanju kognitivnih sposobnosti i pomoći čoveku da duže ostane samostalan u svakodnevnom životu.
Šta da radite: izađite iz zone komfora. Prihvatite tehnologije koje vam deluju komplikovano, isprobajte aktivnosti koje ste do sada izbegavali i dozvolite sebi da budete početnik. Nije važno koliko brzo nešto savladate, već to što ste spremni da učite.
3. Rasejanost i zaboravnost ne treba uvek pripisivati godinama
Povremena zaboravnost može se javiti u bilo kom životnom dobu, naročito kada smo umorni, pod stresom ili neispavani. Ipak, ako poteškoće sa koncentracijom postanu učestale, ako sve teže pratite pročitani tekst ili često zaboravljate važne informacije, važno je obratiti pažnju na te promene.
Da li vam se dešava da nekoliko puta pročitate istu stranicu, a da ne zapamtite njen sadržaj? Ili da vam imena novih poznanika nestanu iz sećanja gotovo odmah nakon upoznavanja? Takve situacije ne moraju nužno ukazivati na ozbiljan problem, ali ako se ponavljaju i ometaju svakodnevno funkcionisanje, ne treba ih zanemarivati.
Na koncentraciju i pamćenje utiču brojni faktori, uključujući kvalitet sna, fizičku aktivnost, stres, ishranu i opšte zdravstveno stanje. Zato je važno sagledati širu sliku, umesto da se svaka promena automatski pripisuje godinama.
Šta treba uraditi: počnite od osnovnih navika – obezbedite sebi dovoljno sna, svakodnevno šetajte, hranite se uravnoteženo i izbegavajte istovremeno obavljanje previše zadataka.
Redovno kretanje, čak i kada je reč o 20 minuta šetnje dnevno, može biti koristan deo rutine za očuvanje opšteg i kognitivnog zdravlja.
Ako primetite da se zaboravnost pogoršava, da se gubite na poznatim mestima ili da vam svakodnevni zadaci postaju neobično teški, razgovarajte sa lekarom. Pravovremena procena može pomoći da se utvrdi uzrok tegoba.
4. Povećana razdražljivost i uverenje da smo uvek u pravu
Još jedan znak na koji vredi obratiti pažnju jeste sve veća netolerancija prema drugačijim mišljenjima. Neki ljudi vremenom počinju da veruju da najbolje razumeju gotovo svaku temu, od filmova i svakodnevnih događaja do politike i međuljudskih odnosa. Svako neslaganje doživljavaju kao napad, kritika izaziva burnu reakciju, a tuđi stavovi deluju im besmisleno.
Takvo ponašanje ne mora biti povezano sa promenama u mozgu. Na njega mogu uticati ličnost, stres, nezadovoljstvo, životne okolnosti i brojni drugi faktori. Ipak, ako su promene u ponašanju nagle, izražene ili neuobičajene za određenu osobu, dobro je potražiti stručni savet.
Mentalna fleksibilnost podrazumeva sposobnost da razmotrimo drugačiju perspektivu, priznamo mogućnost greške i promenimo mišljenje kada se suočimo sa novim činjenicama.
Ta sposobnost važna je tokom čitavog života.
Šta da radite: vežbajte preispitivanje sopstvenih stavova. Zapitajte se: „Šta ako grešim?“ Saslušajte sagovornika bez potrebe da odmah odgovorite i pokušajte da razumete zbog čega neko razmišlja drugačije. Spremnost da sagledamo više strana jednog problema znak je otvorenosti, zrelosti i intelektualne radoznalosti.
5. Život po ustaljenom scenariju može da uspava um
Rutina nam pomaže da organizujemo svakodnevicu, ali kada svaki dan izgleda potpuno isto, bez novih iskustava i intelektualnih izazova, lako možemo upasti u obrazac u kojem većinu aktivnosti obavljamo automatski.
Buđenje, kafa, posao, povratak kući, sedenje ispred televizora i odlazak na spavanje – takav raspored sam po sebi nije štetan. Problem nastaje kada u životu više nema prostora za aktivnosti koje nas podstiču da razmišljamo, učimo i otkrivamo nešto novo.
Mozak ne mora neprestano da se suočava sa velikim izazovima da bi ostao aktivan. Ponekad su dovoljne male promene koje svakodnevicu čine zanimljivijom i podstiču nas da izađemo iz ustaljenih obrazaca.
Šta da radite: povremeno promenite rutinu. Izaberite drugačiji put do kuće, pripremite jelo iz kuhinje koju ne poznajete dovoljno, posetite pozorište u kojem nikada niste bili ili počnite da učite neku novu veštinu. Život nije uputstvo za mikrotalasnu pećnicu i ne mora svaki dan da izgleda isto.
"Što više spontanosti u vašem životu, to više kreativnosti. Što više kreativnosti, duže ćete zadržati svoju inteligenciju i duhovitost."
Umesto zaključka: mentalna vitalnost neguje se svakog dana
Očuvanje mentalne bistrine u starosti ne zavisi samo od genetike i srećnih okolnosti. Na zdravlje mozga utiču i navike koje gradimo tokom života, od kvaliteta sna i fizičke aktivnosti do druženja, učenja i spremnosti da ostanemo otvoreni za nova iskustva.
Pamćenje i mentalne sposobnosti možemo zamisliti kao baštu kojoj je potrebna redovna nega. Ako je zanemarimo, pojedine veštine mogu oslabiti, dok ih podsticanjem kroz čitanje, razgovore, kretanje i usvajanje novih znanja možemo održavati aktivnim.
Ipak, važno je imati na umu da kognitivne promene nisu uvek posledica nedovoljne mentalne aktivnosti. Starenje mozga složen je proces, a ozbiljnije ili progresivne promene zahtevaju odgovarajuću medicinsku procenu.
Godine same po sebi ne znače da čovek mora da izgubi radoznalost, sposobnost učenja ili interesovanje za svet oko sebe. Mozgu je potrebna stimulacija, telu kretanje, a čoveku osećaj povezanosti sa drugima i životom koji se neprestano menja. Upravo zato vredi negovati navike koje nas podstiču da razmišljamo, učimo i ostanemo aktivni u svakom životnom dobu.
