Od čega je bolovao Mišo Kovač: Ovo su simptomi bolesti

Iza velikih pesama, milionskih tiraža i decenija uspešne karijere Miše Kovača krije se i duga borba sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Legendarni hrvatski pevač tokom godina suočavao se sa srčanim oboljenjima, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, teškim infekcijama respiratornog sistema i dugotrajnim bolovima u predelu vrata i lica. Nekoliko puta završio je u bolnici, a lekari su u pojedinim trenucima morali hitno da intervenišu kako bi mu spasli život.

Srčani udar i tri bajpasa: Lekari su morali hitno da intervenišu

Jedan od najtežih zdravstvenih trenutaka dogodio se u junu 2011. godine, kada je Mišo Kovač doživeo ozbiljan srčani udar. Problemi sa srcem pojavili su se i ranije, tokom istog proleća, kada je imao infarkt nakon kojeg su mu ugrađena dva stenta kako bi se proširili suženi krvni sudovi.

Međutim, stanje se ponovo pogoršalo, pa je morao na hitnu operaciju srca u KBC-u Zagreb. Lekari su ustanovili da su mu ozbiljno oštećeni krvni sudovi koji snabdevaju srce krvlju, zbog čega su mu ugrađene tri premosnice, odnosno bajpasa.

Operacija je trajala nekoliko sati, a pevač je nakon zahvata bio na intenzivnoj nezi. Ipak, oporavak je počeo bolje nego što se očekivalo. Već nekoliko dana nakon intervencije uspeo je da napravi prve korake hodnikom bolnice.

Njegov kardiohirurg, doc. dr Vedran Ćorić, tada je govorio o njegovom stanju:

"Mišo Kovač se nakon operacije na srcu tijekom koje su mu ugrađene tri premosnice osjeća dobro i već šeta bolničkim hodnicima".

Sam pevač nije želeo da žuri sa oporavkom, pa je tada poručio:

"Moram vam poručiti da sam pomalo i ljut. Ako sam ja spreman na strpljenje, onda neka budu i svi ostali. Bit će prilike da pričamo o svemu kad napustim bolesničku postelju. Do tada želim malo mira i privatnosti".

Njegova supruga Lidija bila je uz njega tokom lečenja, a nije krila optimizam:

"Mišo je tigar i borac. Bit će on super".

Koji su simptomi srčanog udara?

Srčani udar nastaje kada se prekine ili značajno smanji dotok krvi u srčani mišić, najčešće zbog zapušenja koronarne arterije. Najpoznatiji znak je bol ili pritisak u grudima, koji može da se širi prema ruci, leđima, vratu ili vilici. Mogu se javiti i otežano disanje, hladan znoj, mučnina, vrtoglavica i izrazita slabost.

U slučaju srčanog udara neophodna je hitna medicinska pomoć, jer svako odlaganje lečenja povećava rizik od oštećenja srčanog mišića.

Hronični bolovi u vratu i licu: Završio je na neurohirurgiji

Samo nekoliko meseci nakon velike operacije srca, Mišo se suočio sa novim zdravstvenim problemom. U septembru 2011. godine hospitalizovan je na neurohirurgiji Kliničke bolnice Dubrava zbog dugotrajnog i intenzivnog bola u predelu vrata i lica.

Prema tadašnjim izveštajima, problem je bio povezan sa živcem poznatim kao nervus auricularis magnus, odnosno velikim ušnim živcem, koji učestvuje u prenosu osećaja iz područja vrata i dela ušne regije.

Pevač je godinama imao tegobe, a prethodni pokušaji lečenja različitim metodama nisu doneli očekivano olakšanje. Bol je postao hroničan, a nakon operacije srca i dugog boravka u bolnici posebno ga je teško podnosio.

Tadašnji načelnik neurohirurgije, prof. dr Darko Čudi, objasnio je da rezultati ispitivanja živca nisu bili najbolji:

"Nalazi živca u mozgu koji regulira bolove u licu nisu najbolji, no stabilno je i bit će pod kontrolom i stalnim liječničkim nadzorom".

Lekari u tom trenutku nisu mogli sa sigurnošću da utvrde šta je izazvalo tegobe. Razmatrali su mogućnost upale živca, posledice povrede ili patoloških promena na samom nervu.

Dr Čudi je objasnio i način lečenja:

"Nije neobično što se uzrok boli ne može ponekad posve precizno i izravno otkriti. Naravno, dijagnostičke pretrage će se nastaviti pa zasad nije predviđen nikakav operacijski zahvat. Bolni sindrom nastoji se ublažiti i Miši pomoći medikamentoznom terapijom".

Kako se ispoljavaju ovakvi bolni sindromi?

Problemi sa nervima u predelu vrata i glave mogu izazvati bol koji se širi prema uhu, potiljku, donjoj vilici ili bočnim delovima vrata. U zavisnosti od zahvaćenog živca, bol može biti tup, probadajući, žareći ili se javljati u kratkim, intenzivnim naletima.

Kod hroničnog bola tegobe mogu trajati mesecima ili godinama, a često utiču na san, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje. U Mišinom slučaju tadašnji lekarski izveštaji potvrđivali su dugotrajni bolni sindrom, ali ne i konačan uzrok svih tegoba.

Teška infekcija pluća: Tri nedelje proveo u bolnici

U februaru 2019. godine Mišo Kovač ponovo je završio u bolnici, ovog puta zbog ozbiljnih respiratornih problema i teške infekcije pluća.

Približno tri nedelje proveo je na lečenju u Zagrebu, najpre u Klinici za plućne bolesti na Jordanovcu, a potom u Bolnici za plućne bolesti u Rockefellerovoj, gde je nastavio oporavak.

Prema tadašnjim medijskim izveštajima, infekciji su prethodili dugotrajna prehlada i virusna infekcija, a početkom godine imao je i probleme sa sinusima i otežanim disanjem.

Njegovo stanje bilo je dovoljno ozbiljno da lekari procene kako je neophodno bolničko lečenje. Posebno se govorilo o tome da je pevač prethodno nastupao uprkos veoma visokoj temperaturi.

Na velikom koncertu u Splitu, održanom u decembru 2018. godine, imao je temperaturu višu od 39 stepeni, ali nije želeo da odustane od nastupa.

"Ni pod koju cijenu!", poručio je tada, uprkos nagovaranju ćerke Ivane da koncert odloži.

Njegov prijatelj je kasnije govorio o okolnostima koje su prethodile hospitalizaciji:

"Mislim da je to posljedica velike prehlade i viroze koju je dugo vukao. Početkom godine imao je i problema sa sinusima, teško je disao, pa mu je liječnik savjetovao da, dok najgore ne prođe, bude u bolnici".

Lekari su uspeli da saniraju infekciju, a njegovo stanje se stabilizovalo. Medicinsko osoblje isticalo je da je pevač poštovao uputstva i nije tražio poseban tretman.

Koji su simptomi teške infekcije pluća?

Infekcije pluća mogu izazvati visoku temperaturu, kašalj, iskašljavanje sekreta, bol u grudima, otežano disanje i izraženu iscrpljenost. Kod težih infekcija može doći do pada nivoa kiseonika u krvi i potrebe za bolničkim lečenjem.

Poseban rizik postoji kod osoba koje već imaju hronične bolesti pluća, jer infekcija može dodatno da pogorša njihovo disanje i opšte stanje.

HOBP – hronična bolest pluća zbog koje je više puta hospitalizovan

Jedna od najvažnijih dijagnoza koje su javno potvrđene jeste hronična opstruktivna bolest pluća, poznata kao HOBP ili KOPB.

Reč je o dugotrajnom oboljenju disajnih puteva i plućnog tkiva koje dovodi do sužavanja disajnih puteva i otežanog protoka vazduha. Bolest se obično razvija postepeno, a simptomi vremenom mogu postajati sve izraženiji.

Kod Miše Kovača ovo oboljenje predstavljalo je ozbiljan zdravstveni izazov, posebno zbog ponovljenih respiratornih infekcija.

U oktobru 2021. godine hospitalizovan je na Klinici za pulmologiju KBC-a Split, nakon što mu se stanje pogoršalo upravo zbog HOBP-a.

Tada su lekari koji su brinuli o njemu saopštili:

"Mišo se dobro oporavlja, stabilizirali smo ga i nalazi su bolji!"

U izveštaju Jutarnjeg lista objašnjeno je da bolest podrazumeva hroničnu upalu disajnih puteva i plućnog tkiva, zbog čega dolazi do ograničenja protoka vazduha i otežanog snabdevanja organizma kiseonikom.

HOBP ima periode stabilizacije, ali i pogoršanja, kada simptomi postaju izraženiji i kada je ponekad neophodno bolničko lečenje.

Kako prepoznati HOBP?

Najčešći simptomi ove bolesti su:

• Otežano disanje, naročito tokom fizičkog napora.
• Dugotrajan kašalj, često praćen iskašljavanjem sluzi.
• Zviždanje u grudima prilikom disanja.
• Osećaj stezanja u grudima.
• Učestale infekcije disajnih puteva.
• Umor i smanjena fizička izdržljivost.

Bolest može napredovati godinama, a tegobe u početku često deluju bezazleno. Međutim, kako se oštećenje pluća povećava, čak i svakodnevne aktivnosti mogu postati naporne.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, HOBP ne može potpuno da se izleči, ali se simptomi mogu ublažiti odgovarajućom terapijom, izbegavanjem duvanskog dima i zagađenja, vakcinacijom, kiseonikom kada je potreban i plućnom rehabilitacijom.

Koronavirus i kiseonička podrška: Ponovo je završio u bolnici

Krajem 2021. godine pevač se suočio i sa infekcijom koronavirusom. Zbog postojećih plućnih problema njegovo zdravstveno stanje bilo je pod dodatnim nadzorom.

U decembru 2021. godine mediji su objavili da je nakratko ponovo bio u bolnici i da je primio kiseonik. Prema pisanju portala 24sata, kiseonička podrška bila je povezana sa njegovom hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, a ne sa težim simptomima koronavirusa.

Njegovi bliski prijatelji tada su govorili da nema ozbiljnije simptome i da se dobro oporavlja.

Nakon stabilizacije zdravstvenog stanja pušten je kući, a planirao je da nastavi sa snimanjem spotova i muzičkim aktivnostima.

Ovaj događaj pokazao je koliko postojeća plućna bolest može da zakomplikuje oporavak od dodatne respiratorne infekcije.

Visoka temperatura i nova hospitalizacija 2023. godine

U novembru 2023. godine Mišo je ponovo završio u splitskoj bolnici. Hitna pomoć prevezla ga je iz Podstrane, gde živi sa suprugom Lidijom, nakon što je dobio visoku temperaturu i nekoliko dana se nije osećao dobro.

Primljen je na odeljenje pulmologije KBC-a Split, a razlog za dodatni oprez bila je upravo njegova ranije dijagnostikovana HOBP.

Njegova ćerka Ivana tada je poručila da nema razloga za paniku, dok su bliski saradnici potvrdili da je najvažnije što se nalazi pod nadzorom lekara.

„Sve je pod kontrolom, sada je najvažnije da je Mišo pod nadzorom liječnika. Posljednjih nekoliko dana nije se najbolje osjećao, a kada se pojavila i visoka temperatura, Lidija i Mišo pozvali su liječnike. Mišo inače ima kroničnu opstruktivnu bolest pluća (KOPB) i bolje je da je...", naveli su tada izvori bliski pevaču.

Ova hospitalizacija još jednom je pokazala koliko je važno da osobe sa hroničnim plućnim oboljenjima ne zanemaruju povišenu temperaturu i znake respiratorne infekcije.

Godine psihičke patnje nakon porodične tragedije

Pored fizičkih bolesti, Mišo Kovač prošao je i kroz izuzetno težak psihički period. Smrt sina Edija 1992. godine ostavila je duboke posledice na njegov život, a pevač je u kasnijim intervjuima otvoreno govorio o godinama depresije, povlačenja i uzimanja sedativa.

Njegova patnja dostigla je dramatičan vrhunac 1999. godine, kada je pokušao samoubistvo pucajući sebi u grudi. Lekari su uspeli da ga spasu.

U javnim ispovestima govorio je koliko je teško podnosio gubitak sina i koliko je dugo bio psihički odsutan iz svakodnevnog života.

Iako nije javno dostupna potpuna medicinska dokumentacija koja bi precizirala sve njegove psihijatrijske dijagnoze i terapije, iz njegovih izjava jasno je da je prolazio kroz dugotrajnu i ozbiljnu psihičku krizu.

U kasnijim godinama veliku podršku pružala mu je supruga Lidija, koja je bila uz njega tokom brojnih hospitalizacija i oporavaka.

Njegova životna priča tako nije obeležena samo velikim muzičkim uspesima već i dugogodišnjom borbom sa zdravstvenim problemima. Srčani udari, tri bajpasa, hronična bolest pluća, teška infekcija, dugotrajni bolovi i psihička patnja predstavljali su izazove sa kojima se suočavao daleko od očiju publike.