- Ana Posi ima 102 godine i i dalje svakog jutra otvara kafić 'Bar Centrale' u Nebjunu, gde je važi za najstariju baristkinju u Italiji.
- U penziji je od 1984, ali posao ne napušta: sama vodi lokal više od pola veka, uz pomoć ćerke i unuke.
- Za vitalnost navodi jednostavnu rutinu - čaj, domaći kolač od jabuka, male obroke i stalnu aktivnost.
Iako je u zvaničnu penziju otišla još osamdesetih godina prošlog veka, ova neverovatna žena i dalje svako jutro u 7 časova podiže roletnu svog kafića, sređuje stolove i dočekuje goste sa osmehom.
Svet se promenio iz korena od posleratnih decenija do danas, ali u malom italijanskom mestu Nebjuno, na obali jezera Lago Mađore, jedna stvar stoji nepokolebljivo - Ana Posi stoji iza svog šanka. Sa 102 godine na plećima, ova vitalna baka važi za najstariju baristkinju u Italiji, a vrata svog legendarnog kafića "Bar Centrale" otvorila je još 1. maja 1958. godine sa svojim suprugom Reneom.
Jedini odmor imala još pedesetih godina
Iako je zvanično otišla u penziju još 1984. godine sa navršenih 60 godina života, Ana nikada nije pomislila da okači kecelju o klin. Njena poslednja prava pauza i godišnji odmor zabeleženi su davnih pedesetih godina, kada je provela osam dana u Parizu.
- Zašto bih prestala? Moj bar nije posao, to je moj život - poručuje baka Ana.
Njen radni dan i dalje sledi strogu rutinu: ustaje oko šest ujutru, a već u sedam sati otvara kafić, priprema prostor i lično poslužuje goste. Cena espresa kod nje iznosi 1,20 evra, dok kapućino naplaćuje 1,50 evra.
Sama vodi lokal već više od pola veka
Nakon što joj je suprug preminuo 1974. godine, Ana nije zatvorila lokal, već je hrabro nastavila sama. Šezdesetih godina njihov bar je bio glavno mesto za izlaske sa otvorenim podijumom za ples i džuboksom, gde su dolazili gosti iz okolnih gradova, pa čak i fudbaleri Milana, a danas joj u poslu pomažu ćerka Kristina i unuka.
- Već 51 godinu radim sama kao udovica u ovom baru. Ali meni to prija, jer volim da budem među ljudima. Tada se dobro osećam - objašnjava Ana.
Ipak, primećuje i kako su se navike posetilaca izmenile tokom decenija:
- Ranije su ljudi sedeli, pričali, igrali karte... danas svi gledaju u telefone - kaže ova neumorna baka, koja u trenucima kada nema gužve uzima igle i plete.
Tajna vitalnosti: Domaći kolač od jabuka i malo lekova
Za svoju neverovatnu energiju u 102. godini nema komplikovan recept — za doručak voli čaj i parče domaćeg kolača od jabuka, jede veoma male obroke i trudi se da joj je glava stalno zaposlena obavezama. Ne nosi naočare, a od terapije uzima samo pola tablete za pritisak dnevno.
- Glava mi i dalje radi, a i kosti su mi dobre. Ne mora baš sve da se veruje doktorima -poručuje uz osmeh.
Na pitanje da li želi ponovo da poseti Pariz, odgovara u svom šarmantnom stilu:
- Ranije sam želela ponovo da odem u Pariz, ali to se verovatno neće desiti. Nije ni važno, Francuzi ionako ne znaju da naprave kafu - smeje se Ana.
"Kada mene više ne bude, neće biti ni bara"
Mladim ženama i svojim unukama ostavlja jednostavan, ali dragocen savet — da rade, štede i nikada ne zavise ni od koga. Iako je svesna da ćerka ne planira da preuzme ugostiteljski posao, Ana se ne opterećuje onim što sledi.
- Kada mene više ne bude, neće biti ni bara - iskrena je Ana.
Ipak, dok god se roletna na "Bar Centrale" podiže u sedam ujutru, meštani i turisti znaju da ih iza šanka čeka žena koja već skoro 70 godina kuva kafu sa dušom i osmehom.
(Blic Žena)
