Dr Vojislav Perišić, naš čuveni gastroenterolog, objašnjava da nema potrebe za dodatnim suplementima u vidu probiotika, koje danas gotovo svi pijemo, ukoliko se kiseli kupus redovno nalazi u našem jelovniku. Pored toga što neverovatno efikasno čisti creva, donosi i brojne druge blagodeti čitavom organizmu.
"Kiseli kupus ima probiotske bakterije na listovima, biljno derivirane, laktobacilus plantarum. To je bakterija koja se nalazi u popularnim probioticima, koje ne morate da kupujete ako jedete kiseli kupus. Tri puta nedeljno ga jedite, ima i važna vlakna za ubrzavanje stolice. Kad jedete kiseli kupus, tranzit štetnih materija je tako ubrzan i nema dugog kontakta sa crevima, pa ni prilike za negativno dejstvo na zdravlje", rekao je dr Perišić.
Za šta je sve dobar kiseli kupus?
Studija objavljena u časopisu Global Advances in Health and Medicine kaže da se ovaj oblik konzerviranja kupusa može pratiti od četvrtog veka pre Hrista i da je i danas vrlo hranjiva namirnica.
Prema dijetetičarki Elli Davar, fermentacija je postupak koji se koristi za očuvanje voća i povrća za jelo tokom hladnih zimskih meseci. "Međutim, dodatne zdravstvene beneficije fermentacije uključuju bakterije pogodne za creva koja se razvijaju tokom ovog procesa", dodaje ona.
1. Izuzetno hranljiv
Osim što je niskokaloričan (oko 30 kalorija po šoljici), ovo su i značajne hranjive materije i mikrohranjivi sastojci kiselog kupusa, prema dijetetičarki Maggie Moon: vitamin C, vitamin K, vitamin B6, vlakna, gvožđe, bakar, mangan, folat, kalijum. "Nudi i dobrobiti koje se možda neće pojaviti na nutritivnoj nalepnici, poput probiotika, flavonoida koji štite od oksidacijskih oštećenja i antimikrobnih spojeva", dodaje Moon.
2. Sjajan za creva
Budući da je fermentisana namirnica, kiseli kupus prirodno sadrži probiotike i prebiotička vlakna. "Pokazalo se da probiotici deluju delotvorno u upravljanju gastrointestinalnim simptomima kao što su zatvor, proliv povezan sa upotrebom antibiotika i infekcija te sindrom iritabilnog creva (SIC)", rekla je za mbg registrirana dijetetičarka Adrienne Ngai.
3. Doprinosi poboljšanju imuniteta
Budući da otprilike 70 do 80 posto imunološkog sistema živi u crevima, ta su dva sistemas neraskidivo povezana. Što znači, "bilo koja hrana koja podržava zdrava creva podržava i zdrav imunološki sustav", kaže registrovani dijetetičar Abby Cannon.
4. Dobar je izvor vlakana
Nasumično kontrolno ispitivanje pokazalo je da je kiseli kupus jedina fermentisana hrana za koju je klinički dokazano da pomaže kod CIS-a. "Iznenađujuće, studija je pokazala koristi bez obzira na to je li kiseli kupus pasteriziran (bez probiotika) ili ne", kaže Moon. "Istraživači misle da to znači da to više ima veze s prebiotičkim vlaknima nego sa probioticima."
Prebiotička vlakna pomažu u hranjenju dobrih bakterija u crevima (zvanih i probiotici), tako da imaju veću sposobnost procvata i napretka, piše integrativni gastroenterolog Marvin Singh za mbg. Ta su vlakna presudna za stvaranje zdravog i uravnoteženog mikrobioma, koji podržava celokupno zdravlje probavnog sistema i creva.
Prema bazi podataka o hrani američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), 1 šalica kiselog kupusa sadrži četiri grama vlakana, što je jednako 15 posto dnevne preporučene vrijednosti.
5. Zdravlje srca
Jedna šalica kiselog kupusa sadrži 15 posto dnevne preporučene vrednosti vitamina K, prema USDA bazi podataka o hrani. "Nedostatak vitamina K2 povezan je s otvrdnjavanjem krvnih sudova, što je faktor rizika za srčane bolesti", objašnjava Moon. Zato jedenje kiselog kupusa ili druge hrane bogate vitaminom K može podržati zdravlje srca.
Uz to, studije su pokazale da probiotici mogu skromno smanjiti krvni pritisak i poboljšati nivou šećera u krvi. "Iz tih razloga i zato što kiseli kupus sadrži vlakna, on također može podržati zdravlje srca", kaže Cannon.
6. Vitamini u kiselom kupusu mogu podržati snagu kostiju
Baš kao što vitamin K može podržati zdravlje srca, takođe je dokazano da podržava snagu kostiju. "Tradicionalna ishrana bogata vitaminom K (VK2) u kiselom kupusu čini kosti jačima, rezultira sa manje preloma i manje gubitka kosti", kaže Moon.
7. Povoljno utiče na rad mozga
"Postoje brojni naučni dokazi za moguće korisne učinke probiotika na zdravstveno stanje mikrobiote probavnog sistema i posledične veze na funkciju mozga", navodi se u časopisu Preventative Nutrition and Food Science. Ovo istraživanje sugeriše da fermentisana hrana može dovesti do poboljšanja pamćenja i kognitivnog funkcionisanja, dok istovremeno podržava mentalno zdravlje.
8. Smanjenje stresa
Pokazalo se da probiotici upravljaju anksioznošću i depresivnim simptomima kod ljudi zbog povezanosti creva i mozga.
Iako kiseli kupus nije povezan sa smanjenjem stresa kod ljudi, "u studijama na životinjama u kojima su mikrobiomi creva izbrisani, probiotici iz fermentirane hrane smirili su sistem odgovora na stres koji također može naštetiti kognitivnim funkcijama kada je prenaporan", rekla je Moon za mbg .
