U poslednjih nekoliko godina sve više ljudi prijavljuje probleme sa pamćenjem, „zamagljenim“ razmišljanjem i otežanom koncentracijom — ono što u svakodnevnom govoru nazivamo „brain fog“. Iako nije dijagnoza sama za sebe, psiholozi i neurologi saglasni su da iza tog simptoma često stoji kombinacija psihičkih faktora — najčešće hronični stres, anksioznost i depresija — koji direktno utiču na pažnju, kratkoročno pamćenje i sposobnost učenja novih informacija. Ovo objašnjava i zašto se problem pojavljuje sve češće: tempo života, neprekidna povezanost, pandemija i posledice Long COVID-a, loš san i slaba briga o mentalnom zdravlju doprinose talasu kognitivnih smetnji.
Šta tačno jeste „brain fog“ i kako ga psiholozi opisuju?
Psiholozi objašnjavaju da je "brain fog" skup subjektivnih simptoma: otežano fokusiranje, zaboravljanje reči ili detalja, usporeno razmišljanje i osećaj „mentalne težine“. Nije uvek dokazano objektivnim neuropsihološkim testovima, ali utiče na svakodnevno funkcionisanje — posao, učenje, odnose. Stručnjaci ističu da kada su u pitanju psihički uzroci, često se radi o subjektivnom kognitivnom padu koji prati anksioznost i depresiju: ljudi se žale da „ne pamte kao pre“, i to može biti signal psihološkog preopterećenja, ne samo neurodegenerativne bolesti.
„Pamćenje i pažnja su osetljivi na stresne hormone (kortizol) i na poremećaj sna. Kada smo stalno u stanju borbe/izbegavanja — koncentracija pada, a formiranje novih memorija postaje teže.
Zašto je ovaj problem danas sve češći i šta ga pogoršava?
1. Hronični stres i burnout
Dugotrajan stres menja rad hipokampusa (regije mozga bitne za pamćenje) i remeti pažnju. Psiholozi upozoravaju da stalna izloženost pritiscima (posao, briga, finansije) dovodi do smanjenja sposobnosti da se pamti i procesuira nova informacija.
2. Anksioznost i depresija
Subjektivne smetnje pamćenja često prate anksiozne i depresivne poremećaje — pažnja „bježi“ u brige i ruminacije, pa se informacije ne kodiraju u dugoročno pamćenje. Studije pokazuju snažnu vezu između raspoloženja i subjektivnog pada kognitivnih sposobnosti.
3. Long COVID i neuroinflamacija
Pandemija je donela i novu dimenziju: mnogi posle preležanog COVID-a prijavljuju dugotrajnu kognitivnu maglu — „brain fog“ — što je potvrdila i klinička literatura. Kod značajnog broja ljudi simptomi se smiruju u mesecima, ali kod nekih ostaju dugoročno i zahtevaju multidisciplinarni pristup.
4. Poremećaj sna i loša higijena života
Nesanica, fragmentiran san i nedostatak dubokih REM faza jako narušavaju konsolidaciju memorije — ono što nauka i psiholozi konstantno ističu: bez dobrog sna nema efikasnog pamćenja.
5. Neuravnotežena ishrana, dehidracija i sedelački stil života
Nedostatak omega-3, nedovoljno povrća, visoki unos šećera i dehidracija pogoršavaju kognitivnu jasnoću. Prehrana bogata antioksidansima i omega-3 masnim kiselinama podržava mozak i smanjuje upalne procese koji doprinose „zamagljenju“.
Kada je u pitanju psihički problem — šta psiholog savetuje?
1. Procena i prvo pravilo: nemojte odmah paničiti — procenite kontekst
Ako primetite blagi pad pažnje/pamćenja tokom stresnog perioda, psiholog savetuje: zabeležite kada se simptomi javljaju, koliko traju i šta im prethodi (san, ishrana, stresna situacija). Ako su simptomi novi, naglo pogoršavajući se ili utiču na funkcionisanje — obavezna je medicinska i psihološka procena.
2. Terapija usmerena na smanjenje stresa i anksioznosti
Psiholozi preporučuju kognitivno-bihejvioralnu terapiju (CBT) za anksioznost i depresiju — ovo je najdokaznija psihoterapijska metoda koja pomaže da se prekine „krug ruminacija“ koji krade pažnju. Tehnike uključuju učenje upravljanja pažnjom, promenu disfunkcionalnih misli i izgradnju rituala za bolji san.
3. Mindfulness, kratke meditacije i vežbe disanja
Psiholozi često propisuju kratke, dosledne mindfulness prakse (5–15 min dnevno) koje obnavljaju sposobnost fokusiranja i smanjuju upalni odgovor organizma na stres. Studije pokazuju da redovna meditacija poboljšava radnu memoriju i pažnju.
4. Promene u dnevnim navikama (psiholog preporučuje „higijenu pažnje“)
- Isključivanje notifikacija i rad u intervalima (npr. Pomodoro tehnika) da se smanji multitasking.
- Uvođenje jasnih granica rad-odmor (pauze, šetnje, vežbe).
- Jasan ritual pred spavanje (bez telefona 60–90 minuta pre sna).
Ove promene vraćaju mozak u režim efikasnog učenja i konsolidacije memorije.
5. Rad sa lekarom: isključiti fizičke uzroke
Psiholog će često savetovati kompletnu proveru kod lekara (krvne analize, hormone štitne žlezde, nivo vitamina B12, anemiju) i — ako je potrebno — neurološku procenu.
Praktični saveti koje psiholog preporučuje odmah za bolju memoriju:
Ciljani san: 7–9 sati, fiksno vreme odlaska na spavanje i buđenja. (pomoć: isključivanje ekrana 1h ranije).
Fizička aktivnost: 30 min umerenog kardia 4–5× nedeljno poboljšava protok krvi u mozgu i pamćenje.
Ishrana „za mozak“: masna riba, bobičasto voće, orašasti plodovi, zeleno lisnato povrće i dovoljno tečnosti.
Strukturisane vežbe pažnje: kratke dnevne vežbe (npr. zadaci za radnu memoriju, jednostavne aplikacije za treniranje pažnje) — u kombinaciji sa terapijom daju bolje rezultate.
Smanjite alkohol i sedativne supstance: one pogoršavaju san i pamćenje.
Najčešći psihički uzrok današnjeg pada pamćenja nije „neizbežna demencija“, već kombinacija hroničnog stresa, anksioznosti, poremećaja sna i posledica Long COVID-a — stanja koja psiholozi uspešno leče ili ublažavaju kombinacijom terapije, higijene života i ciljane medicinske provere. Ako primetite „zamagljenost“ — reagujte rano: evidentirajte simptome, uvedite jednostavne dnevne promene i potražite stručnu procenu. Rani odgovor vraća kontrolu i često preokreće tok problema.
