Vest da je glumica Ljiljana Stepanović hitno hospitalizovana zabrinula je javnost u Srbiji, a kao razlog navodi se problemi sa trombofilijom - stanje pri kome krv ima povećanu tendenciju ka stvaranju krvnog ugruška (tromba). Sve više ljudi se suočava sa ovom dijagnozom, među njima je i pevačica Marija Mikić, koja je otvoreno govorila o borbi sa ovim zdravstvenim problemom zbog kojeg je imala nekoliko spontanih pobačaja. Dr Nestorov ističe da su redove kontrole i praćenje stanja tela presudne za sprečavanje posledica koje mogu biti i fatalne.
Kada pojava krvnih ugrušaka u telu postaje opasno?
Krvni ugrušci se formiraju stalno u telu čoveka. Oni sprečavaju prekomerno krvarenje kada je krvni sud povređen. Ujedno, zaustavljaju prodor bakterija kroz ranu i omogućavaju njeno brže zarastanje. Naime, nakon povrede krvni sudovi postaju uži. Na taj način smanjuje se protok krvi do povređenog tkiva i ograničava gubitak krvi. U procesu regeneracije telo samo rastvara krvni ugrušak. Međutim, ponekad krvni ugrušci nastaju i kada nije došlo do povrede, a povećana tendencija za njihovo formiranje dodatno predstavlja problem.
Šta je trombofilija?
Trombofilija je medicinski termin koji se odnosi na grupu poremećaja u koagulaciji, koji dovode do prekomernog zgrušavanja krvi, čime povećavaju sklonost organizma ka stvaranju krvnih ugrušaka (trombova).
Ovi ugrušci nastaju u krvnim sudovima i pogađaju kako arterije, tako i vene (arterijska i venska tromboza). Potencijalno mogu biti izuzetno opasni.
Postoji rizik da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja, kao što su:
- srčani udar,
- moždani udar (šlog),
- plućna embolija i venska tromboza,
- problema sa začećem i gubitkom ploda u svim fazama trudnoće.
Trombofilija može biti stečena i urođena
- Stečena trombofilija
Stečenu trombofiliju izazivaju određene bolesti koje su se javile tokom života. Mada pokretači mogu biti i životne navike. Najčešći uzročnici su fosfolipdni sindrom, tj. prisustvo lupus antikoagulansa, anti-kardiolipinskih antitela, anti- beta-2-glikoprotein antitela. Zatim, autoimune bolesti, trudnoća, povišen nivo homocisteina usled nedostatka vitamina B12, kancer, kao i bolesti koštane srži kod kojih se prekomerno stvaraju određene krvne ćelije (mijeloproliferativne bolesti). Prekomerno pušenje, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, takođe, se svrstavaju u uzročnike trombofilije.
- Urođena trombofilija
Urođena trombofilija nastaje usled genskih mutacija. Najčešće su to mutacije gena za Faktor V Lajden, mutacije gena za MTHFR, mutacije gena za protrombin, mutacije u genu za PAI, kao i nedostatak antitrombina, nedostatak proteina C ili nedostatak proteina S.
Iako imaju nasledni karakter ne znači da će se problem ispoljiti. Ipak, osobe koje imaju genetsku predispoziciju za ovu vrstu trombofilije moraju da izbegavaju faktore koji podstiču stvaranje tromba.
Simptomi trombofilije
Prva sumnja da imate poremećaj može biti pojava tromba posebno u mlađem životnom dobu, ili pojava tromboze kod većeg broja članova porodice. Neki ugrušci koji se pojave u krvnim sudovima nestaju sami (prirodnim fiziološkim procesima). U slučaju nekontrolisane aktivacije sistema za zgrušavanje krvi i neadekvatne funkcije prirodnog sistema za razlaganje krvnih ugrušaka, nastaje tromboza, i tek tada se pojavljuju simptomi.
Crveni alarmni koji ukazuju na trombofiliju su obično povezani sa razvojem krvnih ugrušaka i uključuju bol, oticanje, crvenilo i osećaj toplote u nogama (duboka venska tromboza), kao i bol u grudima, kratak dah, ubrzan rad srca i kašalj, koji mogu signalizirati plućnu emboliju. Iako trombofilija može biti bez simptoma, najčešće se otkrije kada dođe do ovih komplikacija. Znaci poput kratkog daha i bola u grudima zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Arterijske tromboze
Arterijske tromboze najčešće nastaju u arterijama koje krvlju snabdevaju srce, mozak i ekstremitete (posebno donje).
Najčešće kliničke manifestacije arterijskih tromboza su:
- angina pektoris,
- infarkt srca,
- infarkt mozga,
- slabost arterijske cirkulacije u donjim ekstremitetima.
Najčešći znaci i simptomi arterijske tromboze su:
- Naglo nastali poremećaj govora i pojava slabosti jedne strane tela (kod moždanog udara);
- Otok, bol u nogama, nakon pređene određene distance (kod slabosti arterijske cirkulacije u donjim ekstremitetima);
- Bol u središnjem delu grudi, otežano disanje, zamaranje (kod angine pektoris);
- Bol koji traje duže od pola sata, obično je simptom infarkta srca.
- S druge strane, venska tromboza najčešće zahvata vene donjih ekstremiteta, a ukoliko se deo tromba odvoji, cirkulacijom dopre do pluća, nastaje plućna tromboembolija.
Kada je tromboembolija masivna, i kada su zahvaćeni veći krvni sudovi pluća i posledično plućnog tkiva, embolija je životno-ugrožavajuća.
Venska tromboza
Najčešći znaci i simptomi venske tromboze su:
- Bol u nogama;
- Otok u nogama
- Osećaj toplote u zahvaćenom području;
- Crvenilo oko bolnog mesta;
- Otežano disanje;
- Bol u grudima;
- Glavobolje;
- mučnina;
