Na VMA sam srela ženu koja mi je promenila život: Kad sam čula šta je zadesilo njenu porodicu i kako je spasla supruga uprkos grešci lekara, zanemela sam

Zabrinut pogled

Naime, u prepunoj čekaonici VMA-a sasvim mahinalno sedam pored gospođe koja je došla kao pratnja svom mužu.

Kako se čekanje da dođemo na red pretvorilo u sate, neprimetno smo počele jedna drugoj da se obraćamo i već nakon nekoliko rečenica, osetila sam njenu predivnu energiju. Nisam mogla ni da pretpostavim šta se krije iza tog osmeha.

-Da li ste čuli, možda, da nisu prozivali mog muža - obratila mi se, govoreći svoje prezime, dok se vraćala iz toaleta i u dahu zabrinuto nastavila:

- Već mi se odužilo, dugo je prošlo vremena otkako su ga odveli da uzmu isečak sa pankreasa koji treba da se šalje na biopsiju. Šta li se dešava - pita me dok u mom pogledi, činilo mi se, traži koju reč utehe.

Kažem joj da nema razloga za brigu, u sigurnim je rukama, te da je potrebno da dođe malo sebi od anestezije, kako bi prešli u dnevnu bolnicu gde se čeka potpuno buđenje.

Dugačak spisak dijagnoza

Tada instiktivno počinje da mi otkriva verovatno samo delić onoga što nosi u duši.

- Ma ne biste verovali, mog muža su godinama pogrešno lečili. Bio je pravnik, radio je u vojsci, imamo je vrlo stresan posao, ali danas je svaki takav. Dobio je visok pritisak i više od 20 godina lečili su samo posledicu i kljukali ga lekovima, da bi tek nakon 2 decenije shvatili je glavni uzrok nadbubrežna i štitna žlezda - u dahu mi priča otmena dama i nastavlja:

- U međuvremenu, srce mu je oslabilo, doživeo je dva moždana udara, ugrađen mu je pejsmejker, a onda je usledila i borba sa karcinomom, isto dva puta. Sada proveravamo da se nije slučajno vratio - priča mi.

Dok sam je slušala, dijagnoze nisam mogla ni da prebrojim, ali sam se njoj sve više divila. Neustrašivost te žene svake sekunde rasla je u mojim očima. Poseduje neopisivu snagu, a želja da se bori za suprugov život joj daje nezaustavljiv vetar u leđa.

Izgledalo mi je kao da je njoj mnogo više stalo do da mu produži život, nego što se on borio.

Kroz priču sam shvatila da mu nikako nije dozvoljava da pada, bila je uz njega svim srcem.Pred očima mi je bio prizor koji će mi ostati večno i duboko urezan u sećanjima - bračni par koji je zaista jedno uz drugo i u dobru i u zli, iskreno, posvećeno i sa puno ljubavi.

Slučaj njenog muža ulazi u studiju lekara

Ali, i pored svih ozbiljnih životnih problema, ni u jednom momentu nisam čula kukanje, još manje samosažaljevanje. Naprotiv, svu snagu usmeravaju ka rešenju, te čak ni šala na sopstveni račun ne izostaje.

- Znaš, dete, kad je neko bolestan u porodici, cela porodica je bolesna. Ne mislim na dijagnoze, nego na osećanja. Ali mi smo uz sina i ćerku dobro uigran tim. Volim da se šalim na svoj račun, često kažem da mi igramo Ligu šampiona već 7 godina i pobeđujemo, zajedničkim snagama - govori mi dok joj se na licu pojavljuje osmeh, a iz pogleda isijava vedrina.

Na jednom od poslednjih pregleda na koji je vodila supruga doktor joj je priznao strašnu istinu.

- Znate šta, moje kolege su definitivno vašeg supruga pogrešno lečile, tu nema dileme. Neke stvari su mogle biti sprečene. Želim da na osnovu slučaja vašeg muža napišem studiju, da ne bi neke moje nove mlade kolege napravile istu grešku - bile su reči lekara koje mi je citirala.

Šala kao lek

Ni tada na njenom licu nisam videla gorčinu ili bes, samo je slegla ramenima.

- Mnogo suza sam tad isplakala krišom, da me ne vide ni deca, a posebno ne muž. Stalno sam vraćala film i tražila gde smo napravili kardinalne greške. Prošlo je mnogo besanih noći, ali ja nisam mogla da pronađem gde smo to mi napravili propust koji je mog muža koštao zdravlja. Tada sam prestala prvenstveno sebe da osuđujem, jer sam radila onako kako sam najbolje umela, bolje nisam znala. Ako je tako moralo da se desi, ne vidim više krivce u nama, to je bilo mimo naše moći. Ali, ne želimo da bilo ko doživi ponovo istu stvar, zato je moj suprug, nakon svega, pristao da bude predmet studije - rekla mi je kroz uzdah.

Brzo je opet vratila osmeh na lice, govoreći koliko je samo ponosna na svog muža i njegovu odluku.

Pričajući mi tako neposredno svoje iskustvo, verovatno nije bila ni svesna koliko je uticala na mene, niti koja mi je osećanja budila. Beskrajno sam joj zahvalna na svakom nenamtljivom savetu, i pre svega, primeru koji pokazuje da je biti dobar čovek najdragocenija stvar na svetu i da predaja nikada ne sme biti opcija.

Autor: Ivana Bogićević