Muž Brižit Bardo otkrio zašto ga je supruga izbacila iz testamenta: Sad živi kao socijalni slučaj i duša ga boli zbog onog što se dešava sa njenom imovinom

Kada je udovac Brižit Bardo prošlog ponedeljka ujutru otišao da nahrani mačke pokojne glumice, koja je kasnije postala aktivistkinja za prava životinja, kao što je činio svakog dana od njene smrti prošle godine, obuzela ga je duboka tuga. Tog dana njegova supruga bi napunila 92 godine. Taj datum mu je već nedeljama bio na umu, dodatno pojačavajući bol zbog gubitka koji još nije preboleo, dok je razmišljao kako da obeleži rođendan „jedinstvene žene“, kojoj se zakleo da će je „voleti zauvek“.

Okruženi desetinama životinja, njih dvoje, koji su uglavnom izbegavali pažnju javnosti, mirno su uživali u zajedničkim trenucima u La Madragu, nekadašnjoj ribarskoj kućici, gde su često jeli po parče čuvene pite od jabuka koju je Brižit pripremala.

Upravo tu, u domu ispunjenom uspomenama, Bardo je izdahnula, onako kako je oduvek želela, „uspavana šumom talasa“, držeći se za Bernara, kojeg je od milošte zvala „piu, piu“.

Posle 33 godine zajedničkog života ostao bez doma i nasledstva

Poslednjih devet meseci za Bernara d'Ormala, koji sada ima 85 godina, bili su izuzetno bolni i usamljeni. Međutim, njegova tuga dodatno se produbila kada mu je saopšteno da mora da spakuje stvari i napusti La Madrag, čija se vrednost danas procenjuje na čak 22 miliona funti, jer nije bio pomenut u testamentu svoje supruge.

Celokupna imovina glumice ravnopravno je podeljena između njenog sina iz prethodnog braka, Nikole-Žaka Šarijea, i Fondacije Brižit Bardo, njene voljene humanitarne organizacije osnovane radi zaštite životinja. Bernar tvrdi da je upravo on predložio takvu raspodelu, jer nije želeo da ga bilo ko nazove lovcem na bogatstvo.

Ipak, možda pomalo naivno, nikada nije pomislio da će zbog toga morati da napusti dom u kojem je proveo više od tri decenije.
Danas živi u socijalnom stanu od svega 29 kvadratnih metara, namenjenom starijim građanima, a u nekadašnji dom sme da dolazi samo tokom dana kako bi obišao životinje.

Kao da to nije bilo dovoljno, prošlog meseca smenjen je i sa mesta predsednika fondacije svoje supruge, na koje je postavljen nakon njene smrti kako bi „nastavio njenu borbu“.

Ipak, poslednja kap koja je prelila čašu i najviše pogodila udovca bila je odluka fondacije da na aukciji proda 300 ličnih predmeta koji su pripadali Brižit Bardo, od fotografija i slika do njenih spavaćica i donjeg veša.

Govoreći ekskluzivno za Daily Mail u Sen Tropeu, nedelju dana nakon aukcije na kojoj je prikupljeno gotovo milion evra, odnosno oko 808.000 funti, Bernar je optužio fondaciju da se ponaša „kao čopor vukodlaka“, jer ne štiti uspomenu na njegovu suprugu.

„Brižit je rasuta na sve strane, poput zrnaca šećera“, rekao je.

„Te predmete kupili su obožavaoci, ljudi koji su mnogo voleli Brižit, ali nisu oni krivi. Kriva je fondacija. To nije način da se sačuva uspomena na Brižit, tako što će se njene stvari rasuti na sve strane, naročito kada fondaciji novac nije potreban.“

Drhtavim rukama pokazuje fotografiju svoje supruge iz vremena kada je imala pet godina, na kojoj u naručju drži plišanog medvedića. Ta fotografija trebalo je da mu bude vraćena kao uspomena, ali je još čeka.

U međuvremenu, među predmetima za koje Bernar tvrdi da je trebalo da budu smešteni u skladište nalaze se i fotografija Brižit Bardo u La Madragu, na kojoj grli svoje pse, kao i njena karikatura koju je nacrtao umetnik Žan-Žak Sampe.

On tvrdi da, suprotno navodima fondacije, nikada nije dao saglasnost za prodaju.

„I dalje sam član upravnog odbora, ali imam posla sa grupom nasilnika koji nemaju nikakvog poštovanja prema njenim željama“, dodao je.

„Mogli bi barem da poštuju činjenicu da tugujemo. Ali ne, nimalo. Moraju da zarađuju prodajući njene stvari. Shvatate li da je na taj način brišu? To je neverovatno.“

Duboka tuga i krhkost koje su bile očigledne kod Bernara ubrzo su ustupile mesto besu.

Pošto je poslednje godine Brižitinog života proveo brinući o njoj dok se borila sa rakom u terminalnoj fazi, zbog kojeg je na kraju izgubila mogućnost korišćenja obe noge, danas se oseća odbačeno i planira da pokrene sudski postupak protiv fondacije.

„Većina ljudi u upravnom odboru nije radila ništa osim što mi je stvarala probleme“, dodaje.

„Zato će biti tužbi i borićemo se. Nećemo dozvoliti da nas ti ljudi gaze.“

Ljubav koja je počela 1992. godine

Ovakva situacija nije iznenađujuća. Nakon nečije smrti, naročito kada je reč o multimilioneru, meseci koji slede često su ispunjeni raspravama o nasledstvu.

Ipak, reč je o situaciji koja bi zgrozila Brižit Bardo, koja se sa filmskog platna povukla 1973. godine.

Umorna od uloge svetskog seks-simbola, tek što je napunila 39 godina kada je odlučila da se povuče iz sveta slave i postane aktivistkinja za prava životinja.

Do tada se već tri puta udavala, a nijedan od tih brakova nije trajao duže od pet godina.

Umesto da vreme provodi u Parizu, trajno se preselila u La Madrag, imanje udaljeno oko tri kilometra od Sen Tropea, koje je kupila sa 24 godine, nakon uspeha filma „Žena“.

Retko je napuštala područje zaliva Kanubije, a svu svoju energiju usmerila je na borbu za zaštitu životinja, strast kojoj je ostala posvećena narednih pet decenija.

Borila se protiv lova, načina uzgoja i klanja životinja na farmama, kao i proizvodnje konjskog mesa, a svoju fondaciju osnovala je 1986. godine.

„Nisam samotnjak. Živim kao nedruštvena osoba, a to je nešto drugo“, rekla je za Toronto Star 1998. godine, kada su je pitali zašto se povukla iz javnog života.

Ko je Bernar d'Ormal?

Međutim, do 1992. godine upoznala je čoveka kojeg ne samo da je mogla da podnosi već je sa njim želela da provede ostatak života.
Za razliku od njenih prethodnih muževa, Rožea Vadima i Žaka Šarijea, oca njenog sina Nikole-Žaka, koji sada ima 66 godina, a koji su obojica pripadali filmskom svetu, kao i Gintera Zaksa, nemačkog milionera i pripadnika visokog društva, Bernar d'Ormal bio je nekadašnji biznismen koji je postao politički savetnik pokojnog Žan-Marija Le Pena, osnivača krajnje desničarskog Nacionalnog fronta u Francuskoj.
Par se upoznao na večeri u Sen Tropeu, gde su se zbližili zahvaljujući zajedničkim političkim stavovima, a već naredne godine venčali su se na privatnom imanju njenog sina u Norveškoj.

Međutim, pošto nikada nisu obavili građansko venčanje u Francuskoj, njihov brak u toj zemlji nije bio zvanično priznat, što je Bernara automatski isključilo iz prava na nasledstvo koje bi supružniku inače moglo da pripadne.

To je propust zbog kojeg Bernar danas žali, ali, kako insistira, ne zato što želi novac svoje supruge, već zato što želi da ima kontrolu nad očuvanjem njene zaostavštine i spreči ono što naziva njenim „brisanjem“.

„Rekao sam Brižit da imenuje advokata za izvršioca testamenta, jer nisam želeo ništa, ali trebalo je da tu ulogu zadržim za sebe. Pre nekoliko godina rekao sam joj: 'Nemoj nigde da stavljaš moje ime.' Tako niko ne bi mogao da me optuži da iskorišćavam jadnu Brižit ili da sam nešto prisvojio.“

„Na kraju je jednostavno nismo dovoljno zaštitili, jer o tome nismo ni razmišljali. Trebalo je da je bolje zaštitimo. Tada ne bismo imali sve ove probleme sa ljudima koji su poput čopora vukodlaka.“

„Moj novi stan je kao ostava“

Možda Bernar danas ne bi živeo u socijalnom stanu i svakog jutra vozio se preko zaliva do svog nekadašnjeg doma da su njih dvoje drugačije uredili pitanje nasledstva.

Iako je njegov stan daleko od onoga što se u Velikoj Britaniji obično podrazumeva pod socijalnim stanovanjem, jer se nalazi u centru mondenskog grada, okružen drvećem i lepim trgom punim kafića, za Bernara je to samo „ostava“.

„Šta da vam kažem? Bilo je apsolutno užasno“, kaže govoreći o preseljenju.

„Nimalo nije prijatno. Povrh svega, i dalje idem u La Madrag da hranim mačke. Niko drugi ih ne hrani.“

Fondacija, međutim, insistira na tome da je bila zakonski obavezna da Bernara iseli sa imanja šest meseci nakon smrti Brižit Bardo, tvrdeći da „nikada nije postojala namera da se on izbaci iz La Madraga“.

Portparol fondacije rekao je za Daily Mail:

„Svako tugu doživljava na svoj način, ali ovo uopšte ne odgovara stvarnosti. Imao je veliku podršku u trenutku Brižitine smrti i tokom meseci koji su usledili. On jednostavno odbija da prihvati da mora da napusti La Madrag, iako to nije njegov dom. Brižit Bardo je imanje poklonila svojoj fondaciji 1992. godine, a njegov odlazak predstavlja zakonsku obavezu. La Madrag je pripadao Brižit Bardo. Ona ga je poklonila fondaciji, a ne svom partneru. Treba napomenuti da se on predstavlja kao njen suprug, iako je zapravo bio samo njen vanbračni partner. Dobio je rok od šest meseci da napusti imanje, što je rok koji je odredila sama Brižit, a fondacija mu je pomogla da pronađe stan u Sen Tropeu. Ostanak na imanju nije moguć jer bi fondaciju izložio pravnom riziku.“

Fondacija je dodala da je Bernaru bilo omogućeno da do kraja života koristi glumičin stan u Parizu, ali da je on to odbio, zbog čega je stan ponuđen na prodaju.

Međutim, za njega taj stan nije bio dom.
„La Madrag predstavlja 30 godina mog života i tužno je i teško napustiti ga“, rekao je u junu, kada je odlazio sa imanja.
„Naročito zato što je to kuća koja je istovremeno jednostavna i prelepa.“

Uprkos svemu, Bernar insistira na tome da će pronaći način da se vrati u kuću.

„Boriću se da vratim La Madrag. Još nije sve izgubljeno“, poručio je.

Njegova advokatica Oreli-Karolin Vjeug, specijalizovana za nasledno pravo, dodala je:
„Ne smemo zaboraviti da on ima 85 godina, da je star čovek. Fondacija se prema njemu ponela užasno, gore nego prema kriminalcu.“
„Čovek se pita otkud toliko neprijateljstva prema nekome ko je sa gospođom Bardo delio 33 godine života. To je zaista bila ljubavna priča koja je trajala 33 godine.“

Odnos Brižit Bardo sa sinom bio je pun bolnih trenutaka

Uprkos svom besu prema fondaciji, koja tvrdi da su optužbe da „briše“ glumičinu zaostavštinu „lažne i uvredljive“, Bernar ne oseća nikakvu ljutnju prema njenom sinu Nikoli-Žaku, inženjeru koji i dalje živi u Norveškoj.
Slavna glumica imala je buran odnos sa svojim jedinim detetom, koje je tokom trudnoće uporedila sa „tumorom koji raste u meni“.
Kasnije godinama nisu razgovarali, nakon što je Nikola-Žak tužio majku jer je u jednim memoarima napisala da bi „više volela da je rodila malog psa“.

Međutim, tokom godina, prema rečima prijatelja, Bernar je pomogao majci i sinu da poprave odnos, i to u tolikoj meri da su Nikola-Žak i njegova porodica povremeno provodili odmore u La Madragu.

Nikola-Žak je oženjen bivšom norveškom manekenkom Anom, sa kojom ima dve ćerke.

„Bernar je zapravo pomogao da se Brižitino srce ponovo otvori prema sinu, nakon godina zanemarivanja“, rekao je jedan prijatelj.

„Njihovo pomirenje bilo je veoma dirljivo.“

Zato ne iznenađuje što Bernar ne krivi Brižitinog sina, iako je Nikola-Žak odobrio aukciju kako stvari njegove majke ne bi ostale u skladištu.

„On je veoma fin mladić. Pošten je mladić, kojeg je Brižit uvek podržavala, šta god ljudi govorili“, kaže Bernar.
„Da li bi trebalo da tražimo da se umeša? Ne, ne smemo ga uvlačiti u sve ovo. Moramo poštovati njegov privatni život i ne dovoditi ga u situaciju koja bi za njega mogla biti teška.“

„Nedostaje mi užasno, svaka uspomena na nju je dragocena“

Lako je zaboraviti da se u središtu ovog burnog sukoba nalazi čovek koji je izgubio suprugu pre manje od godinu dana.
Nakon što je detaljno opisao psihičke i fizičke posledice koje su događaji iz prethodne godine ostavili na njega, Bernar me je otpratio do plaže La Ponš, koju je proslavio najpoznatiji film Brižit Bardo, „I Bog stvori ženu“.

Upravo ga takva mesta u Sen Tropeu, zajedno sa njihovim nekadašnjim domom, najviše podsećaju na suprugu.

„Moja najlepša uspomena? Ima ih na hiljade. Svaka pojedinačna uspomena je lepa. Bila je izuzetno inteligentna žena i užasno mi nedostaje“, zaključio je.