- Princ Hari je priznao da je posle preseljenja u Kanadu tokom Megzita upao u depresiju i dve nedelje se osećao beskorisno bez adrenalina.
- Otkrio je i da gotovo 20 godina nije plakao zbog smrti princeze Dajane, a terapija i njen parfem pomogli su mu da otključa potisnutu tugu.
Princ Hari je nedavno dao jedan od duko intimnih intervjua u kojem je otkrio kao je pao u ozbiljnu depresiju onaj momenat kada je napustio Britaniju tokom Megzita, te kako ga je tuga za majkom slomila i stigla tek u kasnijem dobu.
Princ Hari pati i to pati javno. Četrdeset dvogodišnji princ je priznao da je prvu suzu za majkom pustio na groblju i tek nakon dve decenije, kada je imao ozbiljnu prihoterapiju tokom koje je pokrenuo neke emocije zakopane duboko u duši.
Dejli Mejl je otkrio neke prilično šokantne stvari o princu Hariju nakon što je on govorio na američkoj obrazovnoj platformi MasterClass.
O odlasku iz Britanije
"Preselili smo se u Kanadu kako bismo se malo udaljili od svega i jednostavno razmislili”, rekao je. „Svega dva ili tri dana nakon napuštanja tog stresnog okruženja, doživeo sam nagli pad adrenalina, kakav nikada ranije nisam osetio.
Kao da je mom mozgu bio potreban stres da bi funkcionisao. Postao sam beskoristan u kući. Zapao sam u depresiju na oko dve nedelje i osećao se kao da ne mogu da funkcionišem bez adrenalina.”
Šest godina nakon „Megzita”, supružnici iz Saseksa su roditelji dvoje dece, Arčija i Lilibet, i ponovo borave u Ujedinjenom Kraljevstvu. Deca su krenula u školu u oblasti Kotsvolds.
Hari sada kaže da se pridržava strogog pravila „deset dana” kako bi sačuvao svoju sreću.
Rekao je: „Za mene su najvažniji faktori energija, radost i sreća koje crpim iz vremena provedenog sa porodicom – posebno sa našom decom – kao i iz neposrednog rada na terenu.”
„Ključ za održavanje te ravnoteže jeste da ne provodim više od deset dana odvojeno od supruge i dece.”
„Radi se o balansiranju između posla i osećaja svrhe, s jedne strane, i uloge oca i supruga, s druge.”
O majčinoj smrti
Hari je otkrio da nije plakao gotovo 20 godina nakon majčine smrti, a da na nju misli „gotovo svake večeri, a zatim i većinom ujutru”.
Terapeut ga je podstakao da pronađe Dijanin parfem kako bi „otključao” svoju tugu, nakon što je zaboravio kako su zvučali njen glas i smeh.
Vojvoda je rekao da je taj postupak imao izuzetan uticaj na njega i njegovu tugu, tvrdeći da je miris vratio uspomene i emocije koje su dugo bile potisnute.
„Bilo je to kao da sam prebačen u neko drugo vreme”, rekao je Hari. „To je otključalo sve što je prethodno bilo zaključano.”
„Nanošenje majčinog parfema bilo je gotovo kao rušenje određenih cigala u zidu, kako bih mogao da vidim šta je s druge strane i kako bi određene uspomene i iskustva mogli ponovo da prodru u svest.”
„Dok sam pokušao da nastavim i sačuvam njeno nasleđe, nisam shvatao da je posao koji me je privlačio toliko sličan onom kojim se ona bavila.”
Govoreći o smrti svoje majke, Hari je rekao: „Nisam plakao kada su mi javili da mi je majka umrla, već samo na njenoj sahrani, a nakon toga nisam pustio suzu skoro dve decenije.
Bio sam uveren da je to snaga, ali nije bilo tako. Bio sam samo dvanaestogodišnji dečak koji nije smeo da se slomi i koji nije imao smernice kako da zaceli.
Dugo sam bio emotivno otupeo jer sam osećao nelojalnost i krivicu pri pomisli da bih mogao biti srećan bez nje. Osećao sam da moram da ostanem tužan i emotivno zatvoren kako bih dokazao da mi nedostaje.”
Hari je objasnio kako mu je terapija promenila pogled na stvari, rekavši: „Shvatio sam da je ona samo želela da budem srećan.
To je za mene predstavljalo ogromnu promenu u načinu razmišljanja. Oslobodilo me je i pružilo mi potpuno drugačiji pogled na život.”
