Kada pomislimo na Alchajmerovu bolest, obično zamišljamo stariju osobu čije pamćenje polako izmiče kontroli. Međutim, slučaj 45-godišnje Samante Voker iz Kalifornije razbija tu sliku i pokazuje da ni mlađi ljudi nisu pošteđeni ove teške neurodegenerativne bolesti.
Samanti je dijagnoza postavljena u aprilu 2025. Pre toga, prošla je brojne testove i preglede, ali nije ni pokušala da poveže simptome koje je mnogo ranije primetila sa strašnom bolešću.
„Zaboravljala bih čitave razgovore koji su se vodili dan ranije. Gledala bih filmove dva dana zaredom, a drugog dana me je radnja ponovo iznenadila“, rekla je za UNILAD u intervjuu. Njene misli, kaže, nestale bi usred rečenice.
Pošto je njena majka imala Alchajmerovu bolest, Samanta nije mogla da ignoriše znake. Iako je u početku pokušavala da pripiše simptome menopauzi, njen osećaj u stomaku ju je naterao da potraži dalja ispitivanja. Nakon neuroloških testova i skeniranja mozga, stigla je dijagnoza.
„Bila sam u šoku, zbunjena“, seća se ona. Krivi svog lekara što joj nije pružio širu sliku i informacije, već je umesto toga morala da pretraži internet kako bi saznala najnovije informacije o svojoj dijagnozi.
Pored toga što se morala suočiti sa sopstvenim strahovima, razmišljala je i o tome šta će se desiti sa njenom porodicom. „Moj sin ima 17 godina. Izgubiće me pre nego što odraste. Moj partner će me gledati kako nestajem iz dana u dan i kako ću biti ostavljena sama nakon što me bolest potpuno obuzme“, kaže ona o teškim mislima koje je muče.
U trenucima očaja, čak je razmišljala o eutanaziji kako bi poštedela svoje voljene patnje. Ali je pronašla snagu u svakodnevnim trenucima; u druženju, porodici, igri sa psom i razgovoru sa prijateljima.
Statistika pokazuje da ljudi sa Alchajmerovom bolešću žive u proseku osam do deset godina nakon dijagnoze, a ponekad i duže. Lekari ne mogu da predvide koliko će od tih godina biti dobro provedeno. Zato je, uprkos bolesti, odlučila da ostane što aktivnija. Ali priznaje da se već suočava sa društvenom stigmom.
„Ljudi nestaju iz mog života. Neki ljudi me gledaju kao dete. Molim vas, nemojte to da radite. Još uvek sam odrasla osoba, još sam ovde“, kaže ona.
(Moje vrijeme)
