Većina mentalnih poremećaja ne nastaje bez uzroka – često su rezultat složene interakcije između spoljašnjih faktora i unutrašnjih predispozicija. Nezdravo porodično okruženje, traumatska iskustva, društveni pritisci i hronični stres mogu znatno doprineti razvoju psihičkih problema. Ipak, ne sme se zanemariti ni uloga genetike.
Psihijatar i psihoterapeut dr Vasilij Šurov objašnjava kako geni mogu uticati na mentalno zdravlje i koje psihičke bolesti imaju najsnažniju vezu sa naslednim faktorima.
Tri glavna mehanizma genetskog uticaja na mentalne poremećaje:
1. Nasledna predispozicija – genetski polimorfizmi
DNK predstavlja osnovu svih naših fizičkih i psiholoških osobina. U okviru DNK nalaze se geni – zasebni segmenti koji nose informacije o funkcionisanju tela, uključujući i mozak i nervni sistem.
Kod pojedinih osoba javljaju se varijacije u genima (tzv. polimorfizmi) koje mogu promeniti način na koji ćelije funkcionišu. Što više takvih varijacija osoba ima, to je veća verovatnoća da će razviti neki mentalni poremećaj.
Važno je naglasiti da jedan genetski polimorfizam sam po sebi nije dovoljan da izazove bolest – ali njihova kombinacija može značajno povećati rizik.
2. Epigenetske promene – geni i sredina u interakciji
Epigenetika proučava kako spoljni faktori utiču na aktivnost gena, bez promene njihove strukture. Čak i ako neko ima predispoziciju za mentalni poremećaj, on se ne mora razviti – osim ako određeni spoljašnji uticaji ne "uključe" rizične gene.
Neki od tih faktora uključuju:
Psihološke traume: zanemarivanje u detinjstvu, fizičko i psihičko zlostavljanje, gubitak bliske osobe, društvena izolacija.
Stres: akutne ili hronične stresne situacije koje izazivaju dugotrajno nervno naprezanje.
Psihoaktivne supstance: alkohol, droga i neki lekovi mogu pokrenuti štetne genetske mehanizme koji remete mentalnu ravnotežu.
3. Genetske mutacije – redak, ali ozbiljan uzrok
Iako su mnogo ređe, određene mutacije u DNK mogu izazvati mentalne poremećaje, posebno ako su izazvane ekstremnim spoljnim faktorima poput radijacije, toksičnih hemikalija ili zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Ako se takva mutacija dogodi u polnim ćelijama (spermatozoidima ili jajnim ćelijama), može se preneti i na potomstvo.
Najčešći mentalni poremećaji povezani sa genetikom:
1. Autizam i poremećaji iz autističnog spektra (ASD)
Ovi poremećaji utiču na razvoj socijalnih veština, govora, ponašanja i interesovanja. Genetski faktor kod ASD je među najjačima – rizik naslednog prenosa kreće se između 40 i 80%.
Ne postoji jedan "gen za autizam", već više genetskih varijacija koje zajedno utiču na razvoj simptoma, često u interakciji sa epigenetskim faktorima.
2. ADHD – poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću
Karakteriše ga impulsivno ponašanje, manjak koncentracije i nemir. Genetski faktor se procenjuje na čak 74%, a poremećaj obično nastaje zbog delovanja više genetskih varijacija koje zajedno remete funkcionisanje mozga.
3. Šizofrenija
Jedan od najtežih i najpoznatijih psihičkih poremećaja. Rizik zavisi od stepena srodstva:
65% – identični blizanci
46% – oba roditelja imaju šizofreniju
13% – jedan roditelj
4% – ako je bolestan ujak, tetka ili drugi srodnici
Genetske varijacije i njihova kombinacija znatno utiču na razvoj bolesti, iako i okolina igra ulogu.
4. Psihopatija (disocijalni poremećaj ličnosti)
Osobe sa ovim poremećajem ignorišu društvene norme, pokazuju nedostatak empatije i ne kontrolišu impulse. Iako nije potpuno razjašnjen genetski mehanizam, studije pokazuju da je do 50% slučajeva povezano sa naslednim faktorima.
5. Alkoholizam
Prepoznat kao mentalni poremećaj, alkoholizam je nasledan u oko 50% slučajeva. Istraživanja su identifikovala brojne gene povezane s rizikom od zavisnosti, uključujući one koji regulišu osećaj bola i funkciju moždanih ćelija.
6. Depresija
Teški oblici depresije, posebno veliki depresivni poremećaj (MDD), imaju jak genetski temelj:
do 38% kod blizanaca
do 30% ako je depresija prisutna kod bliskih srodnika
Čak i kada nema porodične istorije, osoba može imati genetski rizik koji se "aktivira" usled životnih okolnosti.
7. Bipolarni poremećaj
Obuhvata ekstremne promene raspoloženja – od manije do duboke depresije. Nasledni rizik može biti:
75% kod identičnih blizanaca
50% ako su oba roditelja obolela
25% kod bratskih blizanaca ili jednog bolesnog roditelja
Epigenetski faktori takođe igraju veliku ulogu u pojavi ovog poremećaja.
