U intimnoj ispovesti, ruski pevač Aleksandar Nikolajevič Bujnov otkrio da je u prošlosti loše postupao prema ženama i da smatra da mu sudbina sada vraća istom merom. Njegova priča izazvala je snažne reakcije javnosti, jer je retkost da poznata ličnost javno prizna svoje greške i poveže ih sa sopstvenom patnjom.
Borba sa bolešću
Početkom 2010. godine, Aleksandru Bujnovu dijagnostikovan je rak prostate. Vest je bila šok za pevača i njegovu porodicu, ali se on nije prepustio očaju. Zahvaljujući pravovremenom lečenju i snažnoj volji, bolest je stavljena pod kontrolu, a već sledeće godine zvanično je proglašen izlečenim. Umetnik je nakon toga nastavio sa aktivnim radom, ne dozvoljavajući da bolest preuzme kontrolu nad njegovim životom.
Međutim, početkom 2024. godine pojavile su se glasine da se rak vratio. Njegova supruga, Jelena Bujnova, brzo je reagovala i demantovala ove tvrdnje, ističući da bi ona lično obavestila javnost da postoji bilo kakav zdravstveni problem. Ona je naglasila da njen suprug vodi računa o svom zdravlju i da je pod stalnim nadzorom lekara.
Povratak na scenu
Uprkos glasinama, Aleksandar Bujnov je svojim energičnim nastupima dokazao da je u odličnoj formi. Na sceni se pojavio pun snage, igrajući i pevajući svoje hitove s istim žarom kao nekada. Publika je bila oduševljena njegovom vitalnošću i duhom, a mnogi su istakli da je pravi primer borbenosti i pozitivnog stava prema životu.
Aleksandar veruje da ga Bog kažnjava
Iako je javno pokazivao snagu i optimizam, u privatnim razgovorima pevač nije krio da veruje kako njegova bolest nije slučajna. U emisiji "Sudbina čoveka" sa Borisom Korčevnikovim, Bujnov je otvoreno govorio o svom životu, greškama i osećaju krivice.
"Postoji razlog za sve", rekao je.
"Bolest sam primio mirno, bez panike, jer sam znao da sam u prošlosti nanosio bol drugima. Pogotovo ženama. Povredio sam mnoge, radio sam stvari koje nisu bile ispravne. Zato moj doživljaj bolesti nije bio toliko dramatičan kao kod drugih. Smatram da me Bog kaznio, i to s pravom."
Uticaj porodice na njegov život
Njegov otac imao je ključnu ulogu u oblikovanju njegovog karaktera. Učio ga je da bude snažan, da se suočava sa životnim izazovima bez straha. Međutim, i pored očevog uticaja, najveću podršku u teškim trenucima pružila mu je supruga Jelena.
"Kada sam saznao za bolest, nisam paničio. Operacija je protekla dobro, dolazili su mi prijatelji, narodni umetnici... Kao da sam ja njih lečio, a ne oni mene. Ali Jelena je to mnogo teže podnela. Ona je prolazila kroz pravu agoniju, dok sam ja bio prilično smiren."
Kajanje zbog lošeg odnosa sa bivšom suprugom
Bujnov danas otvoreno priznaje da je njegova najveća greška bila loš odnos prema bivšoj supruzi Ljudmili, majci njegove jedine ćerke. Njihova veza bila je puna uspona i padova, često su se razilazili i ponovo mirili. Ipak, 1985. godine, nakon 13 godina braka, pevač je doneo konačnu odluku da napusti porodicu.
"Žalim zbog toga", rekao je iskreno. "U tom trenutku nisam shvatao koliko bola nanosim Ljudmili i našoj ćerki Juliji. Odlazio sam i vraćao se, misleći da će se stvari same od sebe rešiti. Međutim, život tako ne funkcioniše. Kada sam konačno otišao, ostavio sam iza sebe ljude koji su me voleli."
Posebno se seća jednog trenutka koji ga je pogodio u srce.
"Došao sam u stan po čarape ili neku sitnicu, i Juliju su naučili da mi kaže: 'Tata, ti nas ne napuštaš, zar ne?' Te reči su me pogodile kao grom. Ali tada sam već bio previše udaljen da bih se vratio."
Ispovest Aleksandra Bujnova odjeknula je u javnosti, podsećajući na to koliko je važno preuzeti odgovornost za svoje postupke. Njegova priča o kajanju, bolesti i veri u sudbinu pokazuje da svako u nekom trenutku mora da se suoči sa sopstvenim delima. Iako danas živi mirnijim životom, njegove reči ostaju kao snažna poruka svima koji veruju da su njihove greške zaboravljene – sudbina uvek pronađe način da nas podseti na njih.
