Holesterol je specifična vrsta masti koja potiče isključivo iz životinjskog porekla. Namirnice biljnog porekla, poput voća, povrća i žitarica, potpuno su lišene holesterola. Iako je holesterol često na lošem glasu, on ima važnu ulogu u organizmu, jer predstavlja gradivni element za stvaranje ćelijskih membrana i hormona.
Međutim, prekomerno konzumiranje slatkiša i pojava gojaznosti mogu značajno doprineti povećanju nivoa holesterola u krvi. Iako sami šećeri, poput fruktoze iz voća, ne podižu nivo holesterola, kombinacija šećera i masti, kakva se nalazi u slatkišima, pecivima i industrijskoj hrani, direktno doprinosi ovom problemu.
Dakle, namirnice koja treba da izbegavaju ljudi koji imaju visok holesterol su slatkiši (kao i gazirani sokovi) i industrijski prerađena i masna hrana.
Posebno su problematični proizvodi iz pekare, poput lisnatog testa, raznih peciva, torti i kolača. Ove namirnice sadrže velike količine zasićenih masti životinjskog porekla i rafinisanih šećera, što predstavlja idealan recept za povećanje nivoa lipida u krvi.
Važno je napomenuti da masna hrana nije jedini uzročnik povišenog holesterola. Hrana bogata kombinacijom masti i šećera ima još veći negativan uticaj. Zbog toga se preporučuje umeren unos ovih namirnica, uz fokus na zdravu, uravnoteženu ishranu koja uključuje biljne izvore proteina, nezasićene masti, i prirodne šećere iz voća i povrća.
Pravilna ishrana, u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću i smanjenjem telesne mase, ključna je za održavanje normalnog nivoa holesterola i prevenciju kardiovaskularnih bolesti.
Namirnice koje snižavaju nivo holesterola:
- namirnice biljnog porekla
- sveže ili kratko termički obrađeno povrće
- voće
- cerealije (žitarice, posebno iz celog zrna)
- hrana koja sadrži vlakna
- mlečni proizvodi sa manjim procentom masnoća
- mršavo meso i riba
- biljna ulja, pre svega maslinovo.
Jedno žumance obezbeđuje dnevne potrebe holesterola
Dnevne potrebe organizma su oko 900 - 1.000 mg holesterola, od toga jetra stvara oko 70 odsto, a ostatak je neophodno uneti hranom, što je, prema rečima profesorke Lalić, jako mala količina.
- Na primer, jedno žumance dnevno obezbeđuje dnevne potrebe holesterola. I obrnuto, dijetom i pravilnom ishranom očekuje se smanjenje holesterola za oko 30 odsto. Dakle, ako se otkrije da osoba ima povišen nivo LDL holesterola to pre svega ukazuje na greške u ishrani, ali i eventualno postojanje drugih metaboličkih ili hormonskih poremećaja koji mogu dovesti do povišenja holesterola (smanjena funkcija štitaste žlezde, poremećaji u radu bubrega, poremećaji u radu nadbubrežnih žlezda i sl) - navodi prof. dr Lalić i dodaje:
- Prisutno povišenje nivoa triglicerida često ide sa smanjenjem "dobrog holesterola" (HDL holesterol) i ukazuje pre svega na greške u ishrani (masna hrana, preterano konzumiranje slatkiša) i često je povezano sa gojaznošću, fizičkom neaktivnosti, ali i dijabetesom.
