U petak, 29. novembra, u hotelu Hilton u Beogradu, održan je šesti po redu Pedijatrijski naučni simpozijum sa međunarodnim učešćem, u organizaciji Probiotic Excellence Centra AbelaPharm. Više od 400 pedijatara prisustvovalo je ovom prestižnom događaju, na kojem su eminentni stručnjaci iz oblasti pedijatrijske gastroenterologije, alergologije, pulmologije, neonatologije i ginekologije predstavili najnovija istraživanja o značaju mikrobiote i njenom uticaju na zdravlje.
Međunarodni simpozijum svečano je otvorio predsednik Udruženja pedijatara Srbije, prof. dr Georgios Konstantinidis, naglašavajući da probiotici predstavljaju budućnost u prevenciji mnogih bolesti, te da se iz godine u godinu u ovoj oblasti beleži sve veći napredak u naučnim saznanjima
RASTE OTPORNOST BAKTERIJA NA ANTIBIOTIKE
Otkriće antibiotika donelo je revoluciju u lečenju bakterijskih infekcija, ali je njihova prekomerna upotreba postala mač sa dve oštrice. Sve je više bakterija otpornih na antibiotike.
Klinički farmakolog, prof. dr Milica Bajčetić ističe da su antibiotici najpropisivaniji u populaciji dece uzastu od 1 do 4 godine u bolničkim ustanovama i u uzrastu od 2 meseca do 11 godine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Srbiji. Osim toga, preko 85% antibiotika se propiše deci sa infekcijama gornjih disajnih puteva, akutnim bronhitisom i drugim infekcijama najčešće uzrokovanim virusima. U ovim stanjima tretman antibioticima ne dovodi do poboljšanja, a značajno utiče na razvoj rezistencije.
Dodatno, najveći broj propisanih antibiotika čine oni širokog spektra koji upravo negativno utiču na mikrobiotu i mogu povećati rizik od razvoja alergija, astme i drugih hroničnih oboljenja.
ŠTA KAŽU ZVANIČNE SMERNICE O PROBIOTICIMA
Prof. dr Branislava Miljković, šef katedre za farmakokinetiku i kliničku farmaciju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i predsednik saveza farmaceutskih udruženja Srbije, predstavila je nacionalne smernice za probiotike. Ona je istakla da se, recimo, potrebe dece koja piju antibiotike razlikuju od onih koja imaju digestivne smetnje ili koja se suočavaju sa drugim zdravstvenim izazovima. Tek kada razumemo svrhu za uzimanje probiotika možemo preporučiti odgovarajući probiotski preparat.
Prema Smernicama, uz antibiotike prva preporuka je Saccharomyces boulardii, jer kao probiotska kvasnica jedini može da se koristi istovremeno sa antibioticima.
ZAŠTO JE SVE VIŠE GOJAZNE DECE
U svom izlaganju dr Dragan Prokić, pedijatar -gastroenterolg ističe da su studije pokazale da gojazna deca često imaju drugačiji sastav mikrobiote u poređenju sa vršnjacima normalne telesne mase.
Prof. dr Flavia Indrio, pedijatar gastroenterolog iz Italije naglašava da su istraživanja pokazala da mikrobiota utiče i na ekspresiju gena povezanih sa skladištenjem masti, što ukazuje da može povećati ili smanjiti rizik od gojaznosti.
ŠTA POVEZUJE BAKTERIJE I PREVREMENI POROĐAJ
Uvaženi profesor ginekologije sa Medicinskog fakulteta iz Beča, dr Ljubomir Petričević ističe da su istraživanja pokazala da neravnoteža vaginalne mikrobiote majke može povećati rizik od infekcija i upala, što dovodi do prevremenog porođaja.
PRETERANA HIGIJENA LOŠE UTIČE NA ZDRAVLJE DECE
Ukoliko u ranom detinjstvu deca imaju smanjen kontakt sa nekim mikroorganizmima povećava se mogućnost da dete oboli od alergijskih bolesti, kaže higijenska hipoteza. Kreće se od pretpostavke da su današnji domovi suviše čisti i sterilni, pa dete ne može da stupi u kontakt sa virusima, bakterijama ili parazitima. Zbog toga njihov imunološki sistem neretko postaje preosteljiv, što povećava rizik od brojnih alergijskih bolesti.
ALERGIJE SVE ČEŠĆE U DEČJEM UZRASTU
Atopijski dermatitis (ekcem) spada među najčešće hronične bolesti kod dece. Karakterišu ga svrab, crevnilo i promene na koži. Uvežena profesorka dr Zorica Živković, pedijatar pulmolog, predstavila je studiju sprovedenu u Kliničko-bolničkom centru ‘’Dr Dragiša MIšović’’ čiji je cilj bio da istraži da li probiotici mogu smanjiti rizik od pojave ekcema. Istraživanje je pokazalo da kombinacija probiotske kulture Lactobacillus rhamnosus GG, cinka i vitamina D3 (BebiCol), ukoliko se uzima tokom prva tri meseca života značajno smanjuje težinu i broj atopijskih promena na koži.
PRVIH 1000 DANA
Pored naučnih predavanja, učesnici su imali priliku da učestvuju u panel-diskusijama o značaju mikrobiote u neonatologiji. Prim. dr sci. med Tatjana Nikolić iz GAK Višegradska i Prof. Aspazija Sofjanova iz Univerzitetskog Kliničkog centra Skoplje su govorile o tome zbog čega su prvih 1000 dana života ključni za uspostavljanje zdrave crevne flore. Ovaj period obuhvata trudnoću, prvu i drugu godinu života i u velikoj meri utiče na to da li će osoba kasnije u životu imati zdravu mikrobiotu ili ne, odnosno da li će se razviti u zdravu osobu ili će biti sklona razvoju nekih bolesti.
Simpozijum je još jednom potvrdio da razumevanje mikrobiote otvara vrata individualnom pristupu zdravlju dece i odraslih. Organizator, Probiotic Excellence Centar AbelaPharm, nastavlja da inspiriše pedijatrijsku zajednicu i unapređuje naučno-stručnu praksu kroz edukaciju i inovacije.
