Rita Levi-Montalčini bile je jedna od najboljih neurologa koje je svet imao. Svoj život posvetil je nauci i obrazovanju mladih lekara, a njen mozak je do poslednjeg daha radio kao švajcarski sat. Uvek je podvlačila da joj je u starosti čak bio i produktivniji zbog vežbi koje je ceo život praktikovala.
Naime, smatrala je da su strest i toksični odnosi pogubni za mozak, dok je, sa druge strane, isticala da je pozitivan stav ključan za očuvanje njegovog zdravlja i povećanje produktivnosti.
Izolacija nervnog faktora rasta, njen najznačajniji naučni doprinos, došla je kao kruna dugotrajnih opsežnih istraživanja bioloških svojstava izvesnih tumorskih tkiva čija je najupadljivija odlika bila upravo to da stimulišu rast nervnih ćelija. Njen rad nagrađen je i Nobelovom nagradom 1986. godine, koju je podelila sa kolegom Stenlijem Koenom.
Aktivno je radila do poslednjeg dana, a zahvaljujući ovim navikama mozak je održavala mladim:
1. Rano ustajanje
Rita Levi-Montalčini budila se svakog dana u 5 ujutro. Ne zbog vežbanja. Ne zbog meditacije. Već da bi se odmah posvetila složenom naučnom radu dok joj je um bio najsvežiji. Mozak postiže vrhunac performansi u ranim jutarnjim satima.
2. Lakša hrana
Rita Levi-Montalčini je jela samo jednom dnevno - i to samo ručak. Povremeno bi uveče imala malu činiju supe ili pomorandžu. Ovo nije bilo zbog kilograma i izgleda - već zbog mentalne jasnoće. Otkila je da lakša ishrana čini njen um oštrijim i usredsređenijim.
3. Kontinuirani rad i učenje kao trening za mozak, pamtite više
Rita Levi-Montalčini je imala 171 objavljenu studiju do svoje smrti 2012. godine.
"Vaš mozak je kao mišić. Ako ga prestanete koristiti, počinje da propada", govorila je.
Uprkos svojim godinama, Rita Levi-Montalčini je odbijala da prestane da uči. Održavanje aktivnosti mozga je ključno za dugovečnost, smatrala je.
Nije se radilo samo o rutinskim zadacima, već o stalnom rešavanju problema i novim istraživanjima.
4. Rešavanje logičkih zadataka i ukrštenih reči
Podstiču mozak da razmišlja van okvira, a posebno do izražaja dolazi logika.
5. Učenje stanih jezika 20 minuta dnevno
Ne morate ga tečno govoriti, već je poenta da se vaš mozak "rasteže", tako se stvaraju neuronske veze. Naučnica je isticala da je dovoljno oko 20 minuta dnevno da posvetite pažnju ovakvoj vrsti aktivnosti.
