Mediteranska dijeta je nešto što svi preporučuju i smatra se najzdravijom ishranom na svetu. Možete na njoj biti ceo život, jedete ribu, orahe, vino, maslinovo ulje i svu ukusnu hranu.
Ovaj način ishrane sadrži mnogo svežeg voća i povrća i malo crvenog mesa i šećera. Koncept mediteranske ishrane dolazi iz zemalja koje se graniče sa Sredozemnim morem, gde ljudi tradicionalno konzumiraju orašaste plodove i zdrave masti.
Već duži niz godina brojni nutricionisti i lekari naglašavaju da je reč o najzdravijem načinu ishrane, a razlog tome leži u činjenici da je ishrana većinom na biljnoj bazi.
Kada je reč o mastima, u većini slučajeva upotrebljava se samo maslinovo ulje, dok ostala ulja i maslaci skoro nemaju nikakvu vrednost u ovoj dijeti. Što se mesa tiče, zastupljeno je manje nego u tradicionalnoj kuhinji, a najveći fokus je na ribi.
Mediteranska ishrana u suštini znači da se treba hraniti na način na koji to rade ljudi u mediteranskoj regiji – Španiji, Italiji i Grčkoj. Ako postoji način ishrane ili dijeta koja je nadaleko poznata po svojim zdravstvenim prednostima, onda je to svakako mediteranska dijeta.
Uvek je u vrhu liste dijeta zbog brojnih zdravstvenih koristi od kojih se izdvajaju gubitak težine, očuvanje zdravlja srca i mozga, prevencija raka i prevencija i kontrola dijabetesa.
Mediteranska ishrana se fokusira na uživanju u hrani i piću, više kao način ishrane, nego dijeta sa ograničenim unosom kalorija, mediteranski režim naglašava da je neophodno konzumirati dosta povrća, voća, orašastih plodova, mahunarki, semena i ribe, uz dosta maslinovog ulja, umerenu količinu mlečne hrane i malu količinu crvenog mesa.
Ovakav obrazac ishrane fokusira se na uživanju u hrani i piću sa voljenima, ali se podrazumeva da su ljudi fizički aktivni i uvek umereni u svemu. Međutim, stručnjaci napominju da je važno da nema nikakvog brojanja – bilo da se radi o kalorijama, gramima masti ili glikemijskom opterećenju – na osnovu kojih bi se izmerila ta umerenost.
Prema opštim smernicama mediteranske ishrane, preporučuje se da se svakodnevna trpeza sastoji od:
- širokog izbora povrća, voća i celih žitarica
- zdravih masti, kao što su orasi, semenke i maslinovo ulje
- umerenih količina mlečnih proizvoda i ribe
- vrlo malo belog i crvenog mesa
- nekoliko jaja
- crnog vina, u umerenim količinama
Naučno je dokazano da je način ishrane poznat kao mediteranska dijeta ključan za činjenicu što mediteranski narodi duže žive i imaju neuporedivo manji procenat obolelih od kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti i raka nego drugi narodi.
Nije teško hraniti se na takav način, naprotiv, ovako treba da izgleda sedmodnevni jelovnik:
1. dan
Doručak: Ražani hleb 60 g, sardina 30 g, paradajz, paprika, krastavac po 100 g, jagode 100 g Užina: Ražani hleb 30 g, mladi sir 30 g Ručak: Čorba od povrća 200 g, dinstana junetina 35 g, špagete 135 g, kupus salata 250 g, paradajz sok 200 g, maslinovo ulje 10 g Užina: Kupine 200 g Večera: Kukuruzno brašno 60 g, mleko 200 g, jabuka 100 g Užina: Trešnje 100 g
2. dan
Doručak: Ovsene i ječmene pahuljice po 40 g, jogurt sa 1,6 odsto masti 200 g Užina: Kupine i maline po 100 g Ručak: Čorba od pečuraka 200 g, crni hleb 120 g, dinstane pečurke 140 g, zelena salata 200 g, rotvice 100 g, maslinovo ulje 5 g Užina: Kajsije 100 g Večera: Crni hleb 90 g, dinstana jagnjetina 30 g, kupus salata 100 g, jogurt 1,6 mm 200 g, maslinovo ulje 5 g Užina: Ananas 120 g
3. dan
Doručak: Kukuruzni hleb 40 g, paradajz 40 g, paprika 200 g, mladi luk Užina: Jabuka 100 g Ručak: Čorba od povrća 200 g, dinstana šargarepa 120 g, dinstani pirinač 120 g, pečena skuša 200 g, salata od cvekle 100 g, maslinovo ulje 5 g, kruška Užina: Breskva 100 g Večera: Ražani hleb 90 g, mladi sir 30 g, brokoli salata 100 g, maslinovo ulje 5 g, paradajz sok 200 g Užina: Jagode 120 g
4. dan
Doručak: Bareno jaje 50 g, jogurt sa 1,6 odsto masti 200 g, ovsene pahuljice i ječmene pahuljice po 25 g, jagode 100 g Užina: Crni hleb 90 g, salata od cvekle 100 g, maslinovo ulje 5 g, limunada 100 g Ručak: Supa od povrća 150 g, kupus slatki kuvan 190 g, maslinovo ulje 15 g, teleća šnicla roštilj 40 g, crni hleb 90 g,jabuka 100 g Užina: Breskva 100 g Večera: Krompir salata 190 g, maslinovo ulje 15 g, barena blitva 80 g, pečurke na žaru 95 g Užina: Posni sir 50 g, crni hleb 90 g
5. dan
Doručak: Crni hleb 90 g, sardina bez ulja 50 g, paradajz salata 50 g, sok limun i pomorandža 100 g Užina: Crni hleb 60 g, jogurt 1,6 mm 200 g Ručak: Supa od povrća 150 g, crni luk 50 g, baren krompir 150 g, baren oslić 190 g, maslinovo ulje 20 g, salata od blitve 100 g, jabuka 100 g Užina: Kukuruzni hleb 60 g, sir mladi 30,g, breskva 100 g Večera: Crni hleb 90 g, dinstane pečurke 95 g, maslinovo ulje 15 g, zelena salata 100 g, jagode 100 g Užina: Crni hleb 60 g, mladi sir 30 g, sveža paprika 100 g
6.dan
Doručak: Crni hleb 90 g, jogurt sa 1,6 odsto masti 200 g, ćureća prsa 30 g, sveža paprika 50 g, jabuka 100 g Užina: Crni hleb 60 g, sok od paradajza 100 g Ručak: Supa od povrća 200 g, teleći medaljoni ili pečenje 170 g, dinstane pečurke 140 g, maslinovo ulje 20 g, baren krompir 230 g, crni luk 50 g, breskva 100 g Užina: Crni hleb 60 g, kupus salata 100 g, maslinovo ulje 5 g Večera: Crni hleb 60 g, bareno jaje 50 g, posni sir 50 g, krastavac 100g, maslinovo ulje 5 g Užina: Jabuka 200 g
7. dan
Doručak: Crni hleb 90 g, kiselo mleko 200 g, pileća prsa 30 g, krastavac 100 g, jabuka 100 g Užina: Jagode i maline po 100 g Ručak: Supa od povrća 150 g, krompir pire 140 g, barena testenina 40 g, maslinovo ulje 15 g, zelena salata 100 g, sutlijaš 40 g, kivi 100g Užina: Crni hleb 60 g, paradajz 50 g, maslinovo ulje 10 g Večera: Crni hleb 90 g, mladi sir 50 g, maslinovo ulje 5 g, salata od boranije 100 g, jabuka 100 g Užina: Crni hleb 60 g, paradajz 100 g
Stil / eklinika
NE PROPUSTITE
Bonus video:
