Suprotno ustaljenom mišljenju, krpelji nisu insekti, oni su pauci.
Odrasli krpelji imaju osam nogu, okruglo telo, i prečnika su samo nekoliko milimetara. Kada se krpelji hrane krvlju njihova tela se mogu povećati, a uglavnom se hrane krvlju domaćina ( životinja i ljudi ).
Krv životinja može sadržati bakterije, koje se zatim prenose na krpelje i kasnije se mogu preneti na ljude. Samo jedan ujed krpelja može da izazove veliki broj različitih oboljenja. Oni mogu da prenose druge parazite, nematode, bakterije, viruse…
Krpelji preživljavaju zimu živeći pod zemljom. Čim postane toplije od 8 stepeni Celzijusa, oni ponovo postaju aktivniji i počinju da traže domaćine za hranjenje. Krpelji su obično aktivni od marta do novembra – uglavnom u šumama, livadama, parkovima i vrtovima. Više vole topla i vlažna mesta, a često traže i grmlje i travu ili tačke blizu ivice staza i razno rastinje.
Široko je rasprostranjeno uverenje da krpelji padaju na vas sa drveća, ali to nije istina. Umesto toga, oni se obično vezuju za vas kada ih dodirnete, često dok hodate kroz visoku travu ili grmlje.
Kako krpelji grizu?
Kada krpelji pronađu domaćina, obično traže područja meke kože gde će se zakačiti. Oni obično ne grizu odmah, često lutaju po telu nekoliko sati. Krpelji se često nastanjuju oko linije kose, iza ušiju ili u naborima kože. Jednom kada krpelj pronađe odgovarajuće mesto za hranjenje, koristi delove usta kako bi probio kožu domaćina, ubacio cev za hranjenje (koja takođe služi kao sidro) u ranu i zatim se hrani krvlju dok se ne napuni. Iz tog razloga može se, ukoliko duže stoji, značajno uvećati.
Nećete osećati bol kada se krpelj zalepi za vašu kožu i kada počne da se hrani. Ako ne pronađete krpelja i ne uklonite ga, on će sam otpasti kada je pun vaše krvi (sit). To se obično događa nakon nekoliko dana, ali ponekad može potrajati i do dve sedmice. Kao i kod ujeda komarca, vaša koža će obično postati crvena i osetićete svrab u blizini ugriza krpelja. Ljudi često primete da imaju posla sa krpeljom tek kada primete crvenilo ili kada koža počne da ih svrbi.
Zašto je krpelj opasan?
Krpelj može biti zaražen bakterijom Borreliom Burgdorferi (Borrelia Burgdorferi) kao i virusom krpeljskog encefalitisa i ove mikorganizme može preneti čoveku. Borellia je uzročnik Lajmske bolesti. Prema podacima sa kojima raspolažu epidemiolozi 30 – 40% krpelja na teritorji Beograda je zaražeo Borreliom.
Kakve su moguće posledice ako se krpelj ne odstrani na vreme?
Ukoliko primetite ili sumnjate da imate krpelja na telu najbolje je da se javite specijalisti koji će specijalnom pincetom ukloniti krpelja. Krpelja treba izvaditi iz kože što pre. Idelano je da se krpelj izvadi u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenošenja infekcije. Brojne studije su pokazale da, ukoliko krpelj stoji na koži duže od 24 sata, verovatnoća zaraze se višestruko povećava, a ovaj rizik je još veći ukoliko krpelj stoji duže od 48 sati.
Na krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – etar, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte i slično. Ova sredstva će izazvati povraćanje crevnog sadržaja krpelja i zarazu tamo gde se Borrelia nalazi u crevnom sadržaju zaraženog krpelja.
Takođe često se dešava da ukoliko samostalno pokušate da izvadite krpelja to ne uradite na pravilan način i da ga ne odstranite celog.
Zašto se krpelj šalje na analizu?
Postoji mogućnost da se prevenira i nastanak Lajmske bolesti i to tako što će se izvađeni krpelj poslati na analizu tj. detekciju zaraženosti Borreliom Burgdorferi. U slučaju da se laboratorijski utvrdi da je odstranjeni krpelj bio zaražen pacijent se upućuje infektologu radi započinjanja antibiotske terapije i pre pojave simptoma Lajamske bolesti.
Koji su simptomi infekcije nakon ujeda krpelja?
U slučaju infekcije, prvi simptom Lajmske bolesti je crvenilo na mestu ili oko mesta uboda krpelja koje se prstenasto širi i podseća na metu (Erythema migrans). Ovaj simptom je prisutan kod 70% – 80% zaraženih ljudi. Obično se javlja 3 – 30 dana posle uboda.
Rani stadijum Lajmske bolesti mogu pratiti i dodatni simptomi: malaksalost, bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, povišena temperatura, gubitak apetita, uvećanje limfnih čvorova…
Kada se primeti crvenilo prstenastog tipa praćeno drugim simptomima ili bez njih, potrebno je što pre posetiti specijalistu za infektivne bolesti.
Koja je tehnika uklanjanja krpelja?
Prilikom vadjenja krpelja moraju da se stave sterilne rukavice, i trebalo bi posedovati pincetu i rastvor alkohola. U današnje vreme postoje brojni instrumeni koji se posebno napravljeni za vadjenje krpelja, poput pinceta, malih lasoa, ali obična tanka pinceta je sasvim dovoljna da se krpelj ukloni sa kože.
Pinceta koja se koristi trebalo bi da bude što finija, jer krpelj može da bude veoma mali, što otežava njegovo vađenje. Nošenje rukavica prilikom vađenja krpelja je poželjno za lekara koji to radi, jer ukoliko se krpelj dira golim rukama, hipotetički može da dođe do pojave infekcije, ukoliko je isti zaražen.
Vađenje krpelja ne boli, pa ordiniranje anestezije nije potrebno, mada sama procedura može da bude pomalo neprijatna za pacijenta.
Kada se krpelj odstrani, može da se pošalje na analizu u specijalizovane laboratorije kako bi se utvrdilo da li je zaražen, ali je, svakako poželjno pacijenta pratiti bar mesec dana, da bi se utvrdilo postoje li oboljenja koje krpelj može da prenese.
Iako serološke pretrage krvi i davanje antibiotika u preventivne svrhe nije potrebno, pojedini infektolozi ipak savetuju da se ovo uvek uradi, naročito kada se utvrdi da je krpelj na koži proveo duže od 24 sata.
Krpelja treba uhvatiti što bliže koži, najbolje je direktno iznad usta. Krpelja ne treba uvrtati, nego se povlači na gore ujednačenim intenzitetom. Uvrtanje se izbegava, jer mogu da zaostanu delovi krpelja prilikom istog. Ukoliko se desi da delovi krpelja ostanu u koži, ne treba paničiti jer oni najčešće nisu zarazni. Kada se krpelj ukloni, mesto ujeda može da se opere sapunom i vodom, ili isprati i namazati nekim od lokalnih antiseptika kažu sa Atlas klinike.
Kako da se zaštitimo od krpelja?
- Naneti na kožu repelent (npr. Autan) pre odlaska u prirodu
- Izbegavati boravak u šumama u nekultivisanoj bujnoj prirodi sa puno rastinja
- Nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge, a pantalone uvučene u čarape
- Nakon boravka u prirodi obavezno proverite svoju kožu, pregledajte decu i kućne ljubimce
NE PROPUSTITE
Bonus video:
