Maja Volk kaže da je bila nemirno i radoznalo dete. U istom periodu je bila član ulične „bande“. Družila se sa starijim dečacima iz kraja jer joj devojčice nisu bile zanimljive. Živo se seća da je pored kasarne sa vojnicima jela pasulj i sakupljala čahure od metaka. Pošto je majka bila glumica neretko joj je bila „sparing partner“ dok se pripremala za uloge.
Bila je uvek odličan đak, u školu je krenula sa nepunih šest godina. Sa jedanaest godina je upisala i muzičku školu. Uspevala je da se bori sa brojnim obavezama, međutim prelomni trenutak za nju se desio u četvrtom razredu gimnazije. Doživela je epileptični napad nakon koga su roditelji odlučili da je ispišu iz muzičke škole. Kasnije je priznala da se sve to desilo zbog ogromnog pritiska. Doktorsku tezu je odbranila 1991. godine na FDU - u u Beogradu.
U Beogradu je držala časove gitare, pevanja, glume i jezika. Maja svira gitaru i peva na španskom, portugalskom, francuskom, arapskom, hebrejskom, japanskom i drugim jezicima. Zanimljivo je da je to jedini takav orkestar u celoj Srbiji i da je zahvaljujući njima publika širom bivše Jugoslavije dobila priliku da uživo sluša fado.
Ipak, pošto su joj roditelji bili jako strogi prvu ozbiljnu vezu je imala tek na fakultetu. U Australiji se 1985. godine udala za stend ap komičara i saksofonistu, veterana rata u Vijetnamu, ali taj brak nije dugo trajao. On je bio alkoholičar, a prema Majinim rečima u pijanom stanju ju je psihički i fizički maltretirao. Jednom prilikom je priznala da je dva puta pokušao da je ubije. Živela je u strahu puna tri meseca, a tada je on jednog jutra spakovao kofere i otišao. Više se nisu ni čuli ni videli. Razvela se tek dve godine kasnije i to preko advokata u Beogradu.
Sledeće godine je na FEST-u upoznala Zorana Živkovića. Zaljubili su se i počeli da žive zajedno. Dve godine kasnije su se venčali, a 1989. godine dobili ćerku Teodoru. Kada je devojčici bilo sedam meseci sluh je prestao da joj se razvija, te je Maja, uprkos tome što su i ona i suprug bili jedina deca svojih roditelja, odlučila da ima još dece.
Jedan od najstresnijih perioda u životu je doživela 1999. godine kada je ustanovljeno da boluje od koksaki virusa. Dodatni udarac je usledio kada se 2004. godine razvela od supruga i kada joj je umrla majka. Sve to je, kaže, doprinelo da u aprilu 2008. godine sazna da boluje od karcinoma grla.
„Karcinomu je predvodilo pet godina pakla da bi se on napravio, prvo razvod braka, mama umre, tata se oženi, sin se odseli – pitala sam se dokle više? Kada posustaneš i kažeš ja ne mogu više. Onda organizam kaže ‘ne mogu da te gledam kako se mučiš, evo ti rak da odeš što pre’. Ja kada čujem onu rečenicu, boriti se protiv raka, protiv čega se boriš, protiv sebe? Treba razumeti, a ne boriti se. Nikakve simptome nisam imala, pevala sam kao slavuj, u raznim zadimljenim restoranima misleći da je moj glas večan“, rekla je u intervjuu za Novu.
Lekari su joj rekli da mora hitno na operaciju, jer bi u suprotnom za mesec dana mogla da umre. Samo par dana kasnije je podvrgnuta operaciji, na kojoj su joj odstranjen grkljan i pljuvačne žlezde. Potom je usledila hemoterapija koja je skoro potpuno uništila njen imunitet. Jednom prilikom je priznala da je morala ponovo da uči da govori, guta i pije. Zbog stresa i naglog gubitka težine joj je opala kosa, a od hemoterapije su stradali zubi i jetra.
„Borila sam se za glasne žice, oni to rutinski skidaju kod raka grla, ali ja potpisala da neću, radije ću da umrem nego da ostanem bez glasa. To je najvažnija borba u mom životu, dala sam CD hirurgu i rekla mu da sluša to dok me operiše. On je rekao nije sve u glasu, ja mu kažem pa nije sve ni u ruci, ajde budi hirurg bez ruke. Imala sam sreću, danas znam da ta operacija kada se radi u Kanadi vade žile iz ruke i stavlju u grlo. Rak grla je smrtonosniji od raka dojke ali o tome neka ko da priča, jer su im povađene glasne žice. Tipičan kafanski rak, na osam muškaraca, jedna žena dobije rak.“
Međutim, tada je upoznala Gruju, čoveka za koga kaže da joj je promenio život. Od njega je naučila sve o načinu ishrane koji čoveku kao biću odgovara. Maja tvrdi da čovek nije rođen da bude mesožder i veruje da ljudi treba da se hrane sirovom hranom. Izbacila je meso, jaja, mlečne proizvode i prestala da termički obrađuje hranu. Kaže da joj se postepeno poboljšala krvna slika i ojačao imunitet.
Kroz neko vreme benefiti su bili vidljivi i na koži, kosi i celom organizmu. O svojim iskustvima, a posebno o prednostima sirove hrane govorila je u mnogim gradovima širom bivše Jugoslavije, ali i u dijaspori. Njena predavanja mogu se naći na internetu, a tome je posvetila i poslednjih pet knjiga.
"Ja imam vrlo jasan i živ osećaj da su mi organi iznutra "čisti". Nema znoja, nema mirisa, nema kiseline, a onda vam se promene i misli, pa nema kiselih i ljutih misli. Kad u vašem organizmu ništa ne truli, onda se i ne osećate trulo. Osim svežeg, zamrznuto voće i povrće ima istu vrednost i enzimi ništa ne gube zamrzavanjem, već se oni uništavaju zagrevanjem. Da je drugačije, organe za transplataciju bi blanširali, ali oni bi onda bili "mrtvi", zar ne?" napominje Maja koja se izlečila od karcinoma i nakon operacija, agresivnih terapija i lekova s radošću kaže da su njeni organi zahvaljujući sirovoj ishrani danas "podmlađen", a ona puna života i radosti.
Maja preporučuje da se voće jede ujutro do podneva, jer se u tom periodu vrši detoksikacija u organizmu.
"Ako započnete dan voćem imaćete energije na pretek, a ukoliko tad unesete obilan prženi doručak telo će morati da odvoji novu energiju za varenje i zato vam se tad najčešće spava. Za vegansku kuhinju je porebno imati sokovnik, secka i blender. Ovakav vid ishrane donosi kuhinju bez mirisa, prženja, tiganja, šerpi, lonaca, sa drastično smanjenom potrošnjom struje i deterdženata jer toplom vodom možete isprati sve."
Princip ove ishrane je jednostavan - jedite svakog dana u svim bojama! Ujutro i uveče Maja ima voćne obroke:
"Ujutro u blender stavim bananu, kivi, zamrznuto bobičasto voće, klice, med, polen, sok iz sokovnika od cvekle, šargarepe, jabuke, pomorandže, celer, peršun… kombinacije su beskrajne. Od kilogram i po dobije se 1 litar "gustiša" koji podelim na dva dela. Jednu polovinu popijem ujutro, jednu uveče. Između toga pojedem jedan ili dva salatna obroka kojima je uvek osnova zamrznuti grašak ili kukuruz šećerac (samo otopljen, ili preliven mlakom vodom). To su protein i ugljeni hidrati, a uz to sve kombinacije dolaze u obzir - paprika, paradajz, luk, rendana cvekla, rendana šargarepa, rendana tikvica, rukola, salata, začinsko bilje, celer… i sve to je začinjeno divnim uljima, a umesto sirćeta sokom od limuna. Takav obrok obavezno pospem mlevenim semenkama lana, golice, sa 2-3 badema, 2-3 oraha, 2-3 sirova kikirikija (najviše 50g semenki dnevno). Između obroka ponekad grickam suvo voće, šljive, kajsije, grožđe i sve to ne može da mi dosadi jer svaki put osetim radost svake moje ćelije koja se raduje ovoj hrani."
Godine 2015. je posle putovanja u Peru napravila profil na sajtu za upoznavanje. Kako kaže, njena biografija na tom sajtu je bila toliko konkretna da je većinu muškaraca u startu odbila. Ipak, javio joj se Nikos Gousgounis, sociolog i antropolog iz Atine koji se dugo bavio proučavanjem običaja balkanskih naroda. Počeli su da se dopisuju i shvatili da imaju mnogo toga zajedničkog. Nakon prvog sastanka su postali nerazdvojni. Njeni pratioci na društvenim mrežama mogli su da se uvere u harmoničan odnos koji je vladao među parom.
Ipak, Maja je posle nekog vremena otkrila da je njihovoj ljubavi došao kraj i da je za to kriv upravo Nikos.
-Nikosa je udarila korona u glavu, šalim se, ali zbog tog straha od korone nismo se videli godinu dana. To je prosto puklo i ja više ne mogu da slušam izveštaje o koroni. On se čovek psihički promenio. Ja to sve razumem, ali evo, zatvorene su granice, nema šansi da se vidimo, tako da sam ja „single again” (ponovo sama) - rekla je Maja pratiocima svog Jutjub kanala.
