Prema poslednjim podacima, u Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 4.500 novoobolelih žena. Iako se naša zemlja nalazi u srednjem riziku od oboljevanja, visok broj smrtnih slučajeva ukazuje na problem kasnog otkrivanja bolesti. U susret Nacionalnom danu borbe protiv raka dojke, o važnosti prevencije, uzrocima, ali načinima lečenja ove bolesti, razgovaramo sa dr Natašom Pujić Stanisavljev i dr Ivanom Kostadinović, specijalistima radiologije, kao i dr Snežanom Šušnjar, konsultantom u MediGroup zdravstvenom sistemu.
Prevencija kao prvi preduslov izlečenja
Karcinom dojke predstavlja značajan zdravstveni izazov za žene u Srbiji, često rezultirajući prevremenom smrću. Prema podacima dr Pujić Stanisavljev, svaka osma žena će se suočiti sa ovom bolešću tokom svog života. Najčešće se otkriva kod žena između 45. i 64. godine. Ključno je naglasiti da je rak dojke visoko izlečiv kada se otkrije na vreme, sa stopom izlečenja većom od 90 odsto u slučajevima gde je tumor manji od dva centimetra i lokalizovan samo u tkivu dojke.
„Nažalost, mnogi slučajevi se otkriju u kasnijim stadijumima, što smanjuje izglede za izlečenje. Manje od trećine žena u Srbiji ima dijagnozu raka dojke u ranim fazama, dok je kod skoro polovine slučajeva tumor već prevelik ili se već proširio na druge delove tela, što otežava lečenje i preživljavanje. Stoga je naglasak na prevenciji i ranoj dijagnostici, prema preporukama stručnjaka, redovni preventivni pregledi, uključujući mamografske i ultrazvučne preglede, trebalo bi da počnu od 40. godine života“, naglašava dr Pujić Stanisavljev.
U Srbiji, visokih 40 do 90 odsto slučajeva karcinoma dojke se otkriva u uznapredovaloj fazi bolesti, što je znatno više u odnosu na razvijene zemlje.
Važan samopregled dojki jednom mesečno
Iako su simptomi obično prisutni u kasnijim fazama bolesti, prema rečima dr Ivane Kostadinović, samopregled dojki je još jedan važan korak u ranoj detekciji raka dojke. Važno je obaviti samopregled dojki jednom mesečno. Žene koje imaju menstruaciju trebalo bi da to urade od sedmog do dvanaestog dana ciklusa. Prilikom samopregleda, važno je obratiti pažnju na simetričnost dojki, izgled kože, crvenilo, neravnine na koži, sekreciju iz bradavica i pojavu otvrdlina.
Lečenje raka dojke je multidisciplinarno
Dr Snežana Šušnjar navodi da se odluke o terapiji karcinoma dojke donose konzilijarno, uključujući hirurge, radijacione i internističke onkologe, kao i druge specijaliste poput radiologa, patologa i psihologa.
"Vodiči svetskih stručnih organizacija se koriste za rutinsko lečenje, obuhvatajući hirurško lečenje, zračnu terapiju i sistemske terapije poput hemioterapije, hormonske terapije, antiestrogene terapije i ciljane terapije. Individualni pristup se omogućava otkrivanjem markera koji procenjuju efikasnost lekova u različitim biološkim tipovima tumora", objašnjava dr. Šušnjar.
Otkriveno nekoliko faktora rizika za pojavu karcinoma dojke
Iako tačan uzrok ove bolesti nije potpuno poznat, postoji nekoliko faktora koji povećavaju rizik od njenog nastanka. Među opštim faktorima rizika nalaze se nezdrava ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, konzumiranje alkohola i cigareta, kao i zagađenje životne sredine. Dr Pujić Stanisavljev naglašava da se ovi faktori mogu kontrolisati primenom preventivnih mera. Takođe, postoje i lični faktori rizika poput genetike, hormonske terapije, uzrasta pri rađanju prvog deteta, kao i izloženosti zračenju u pubertetu.
Uprkos nemogućnosti potpunog sprečavanja karcinoma dojke, zdraviji način života može smanjiti rizik. Ipak, redovni preventivni pregledi ostaju ključni.
