Autofagija je jedan od najpopularnijih opšteprihvaćenih režima ishrane. Mnogi ga ne praktikuju samo zbog gubitka kilograma, već tretiraju načinom života. Novija istraživanja bavila su se uticajem koji ovaj modus unošenja hrane ima na mozak i njegovu funkciju.
Kakav proces pokreće autofagija u našem telu?
Vremenski ograničeni periodi unošenja namirnica, odnosno striktni periodi bez hrane, poznati su kao autofagija. Vremenski okvir u kome se ne unosi hrana naučnici su opisali kao proceš čišćenja svega toksičnog što se u našem organizmu „nakupi“ tokom dana. Tako su došli i do zaključka da se isti proces odvija i u našem mozgu. Praktično, kako kažu, ovaj proces „samočišćenja“ pomaže u detoksikaciji mozga, uklanjanju starih i oštećenih ćelija i njihovih ostataka. Ali, pomaže i regeneraciji novijih, zdravijih ćelija.
Mnoštvo istraživanja pokazalo je da su problemi sa nagomilavanjem oštećenih ćelija povezani sa Alchajmerovom bolešću, depresijom, bipolarnim poremećajem, šizofrenijom i drugim neuropsihijatrijskim problemima.
1. Poboljšava pamćenje
Pokazalo se da vremensko ograničavanje sati za unos hrane značajno poboljšava pamćenje, prema studiji objavljenoj u Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics. Pokazalo se da je nakon 4 nedelje u ovakvom režimu ishrane značajno poboljšana radna memorija, učenje i pamćenje.
2. Bolje raspoloženje
Istraživanje u časopisu Journal of Nutrition Health & Aging otkrilo je da su nakon 3 meseca povremenog uzdržavanja od hrane u određenim periodima učesnici studije prijavili poboljšano raspoloženje uz smanjenu napetost, bes i konfuziju. Druga studija iz 2018. koja je istraživala strategije gubitka težine otkrila je da je autofagija povezana sa značajnim poboljšanjima emocionalnog blagostanja i manjim rizikom od depresije.
Sagorevanje više masnoća, što je jedan od efekata autofagije, takođe je dobro za zdravlje mozga.
Stil / Eklinika
