Sa godinama života, smanjuje se elastičnost krvnih sudova, razvija se tzv. arterioskleroza. Zbog uticaja koji imaju faktori rizika i druge bolesti smanjuje se promer otvora krvnog suda (sužavanje krvnog suda), i nastaje tzv. ateroskleroza ili ateromatoza – odnosno zakrčenje krvnih sudova. Oba ova procesa smanjuju snabdevanje mišićnih ćelija srca krvlju, odnosno kiseonikom i hranljivim materijama usled čega se javlja bol u grudima - angina pektoris. Bol u grudima koji se javlja samo pri naporu, uzbuđenju (stresu) zovemo stabilna angina pektoris. Bol u grudima koji se javlja prilikom napora, ali i u mirovanju nazivamo nestabilna angina pektoris. Kada ovakav bol u grudima traje duže od pola sata i praćen je osećajem gušenja i strahom, postoji opasnost da se razvija akutni srčani infarkt.
Šta dovodi do zakrčenja krvnih sudova?
Masnoće u krvi
Najvažniji faktor rizika je povišena koncentracija masnoća u krvi (holesterol i masne kiseline). Kada se koncentracija holesterola povisi za jedan posto, opasnost od pojave srčanog infarkta poveća se za dva posto.
Povišen krvni pritisak
Ljudi sa povišenim krvnim pritiskom imaju pet puta veće šanse za nastanak koronarne srčane bolesti. O visokom krvnom pritisku govorimo kada su vrednosti veće od 140/90 mmHg.
Prekomerna telesna težina
Faktor rizika je već i za 10 posto povećana telesna težina u odnosu na idealnu. Kod osoba koje imaju 20 posto više od uobičajene težine rizik za nastanak koronarne srčane bolesti veći je za 50 posto.
Premalo kretanja
Kod osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću rizik za pojavu koronarne srčane bolesti dva puta je veći nego kod aktivnih osoba.
Šećerna bolest
I šećerna bolest predstavlja dva puta veći rizik za pojavu koronarne bolesti.
Nikotin
Kod pušača duvana, rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudov a dva puta je veći nego kod nepušača, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti čak tri puta veći.
Životna dob
Nastajanje naslaga na zidovima krvnih sudova deo je prirodnog procesa starenja, pa se zato sa godinama povećava verovatnoća za pojavu koronarne srčane bolesti.
Pol
Sve više studija pokazuje da se bolest koronarnih krvnih sudova i srčanog mišića, javlja podjednako kod muškaraca, kao i kod žena.
Nasledni faktor
Ako su vaši roditelji, braća ili sestre imali koronarnu srčanu bolest pre 55. godine života, i kod vas je rizik od dva do pet puta veći.
Šta možemo da učinimo?
Srećan život je zdrav život! Pokušajmo da se što češće smejemo i radujemo svakom danu, i usporićemo razvoj zakrečenja krvnih sudova i odložiti eventualni nastanak angine pektoris i koronarne srčane bolesti.
Redovno kontrolišimo:
- krvni pritisak
- nivo šećera u krvi
- nivo masnoća u krvi
Zdrava hrana (pravilna ishrana)
Zdrava ishrana je umerena i raznovrsna, i treba da se pridržavamo ovih jednostavnih pravila:
- svaki dan jesti voće i povrće
- koristiti nemasno mleko i hleb od celog zrna žitarica (integralni hleb)
- jesti meso svaki drugi ili treći dan
- jesti ribu dva do tri puta nedeljno
- malo dodavati ulja i masnoća
- malo belog šećera i slatkiša
(Stil/ Stetoskop.info)
NE PROPUSTITE
Bonus video: 6 ZLATNIH PRAVILA ZA DOBRU LINIJU I ZDRAVLJE! Nutricionistkinja: Mleko može izazvati visok krvni pritisak,a supa je veoma važna!
