Dramatične scene sa sportskih terena nam sve češće pristižu, a poslednji u nizu bio je stravičan prizor fudbalera Dragog Gudelja, inače rođenog brata Nemanje Gudelja. Naime, ovaj 26-godišnji igrač "Kordobe" samo se srušio u 28. minutu utakmice na stadionu “Alvarez Klaro”, a kako je pre samo par meseci imao već ozbiljnih zdravstvenih problema, svi su bili veoma zabrinuti za njegovo stanje, posebno porodica.
– Dragi Gudelj je dobro. Prebačen je u bolnicu na detaljne pretrage nakon što je napustio stadion “Alvarez Klaro”. Čim budemo saznali više informacija, podelićemo ih sa javnošću – saopštili su iz Dragišinog fudbalskog u toku utakmice. Međutim, nekoliko sati kasnije oglasili su se novim saopštenjem.
– Vraćamo se za Kordobu sa tri boda i sa Dragišom s nama – napisali su iz upave "Kordobe", što je sve veoma obradovalo.
Dragi je izgubio svest i u martu ove godine na meču protiv Rasing Ferola kada je pretrpeo srčani zastoj nakon čega je operisan i ugrađen mu je automatski defibrilator, sa kojim je nastavio da igra prethodnih meseci.
Ispostavilo se da je tada imao sreće što mu se to dogodilo baš na utakmici, jer je tu bila medicinska ekipa koja je odmah reagovala, jer u takvim situacijama pitanje života i smrti zavisi od brzine rekacije, koja treba da se dogodi u prvih nekoliko minuta.
Zbog čega dolazi do kolabiranja?
Predstavlja iznenadni slom ili pad čoveka i najčešće nenajavljeni gubitak posturalnog tonusa (osećaj slabosti ili hipotonija), koji je neretko, ali ne i nužno praćen gubitkom svesti.
Kolaps nastaje kao posledica naglog nastupa patoloških promena u funkcijama organizma.
Kliničku sliku karakteriše:
- slab i brzi puls
- pad krvnog pritiska
- brzo, plitko (površno) disanje
- znojenje u predelu udova
- opšta slabost i malaksalost
Glavni uzroci kolapsa su srčana slabost (npr. zbog nepravilnog rada srca, nizak krvni pritisak...), intoksikacija ili teška trovanja i psihološki poremećaji, koji imaju za posledicu manji protok krvi kroz mozak.
Većina kolapsnih stanja ne izaziva nikakva oštećenja u organizmu, a oporavak pacijenta je brz i bez posledica. Međutim, može ukazati i na ozbiljne zdravstvene probleme.
Šta j , zapravo, srčani zastoj?
Iznenadni srčani zastoj je opasno stanje koje često nije praćeno jasnim simptomima. Dolazi bez znakova upozorenja i dešava se sasvim mladim osobama i sportistima.
To je posledica poremećaja električnog sistema srca usled kojeg dolazi do prestanka rada ovog organa. Srce prestaje da pumpa krv u telo, a bez protoka krvi, čovek gubi svest i nema puls.
Zastoj srca nije infarkt, kada do naglog prekida dotoka krvi u srce dolazi zbog zapušenosti krvnih sudova masnim naslagama, trombom. Kako dolazi uglavnom bez signala upozorenja, urgentno je medicinsko stanje, te je od presudnog značaja da pacijent dobije što pre adekvatnu pomoć već u prvim minutima, inače posledice mogu biti fatalne.
Brzo prepoznavanje srčanog zastoja i kardiopulmonalna reanimacija ključni su za preživljavanje pacijenta. Ukoliko mozak nema tokom pet minuta dovoljne količine kiseonika, dolazi do trajnog oštećenja.
Šta je uzrok?
Kod sportista starijih od 35 godina, iznenadni srčani zastoj često se tumači kao posledica koronarne bolesti, dok kod osoba mlađih od 35 godina uzroci iznenadnog zastoja srca nisu dovoljno jasni. Pretpostavlja se da može biti uzrokovan genetskim defektom.
– Teško je zamisliti razlog zbog kojeg mlad i naizgled zdrav sportista kolabira. Postoji, ipak, mnogo faktora koji su vam kontrole, a mogu dovesti do iznenadnog srčanog zastoja kod mladih ljudi – smatra dr Nahush Mokadam kardiolog sa Ohio State University Wexner Medical Center.
Koji su simptomi srčanog zastoja?
Nesvestica može da bude znak da će se desiti srčani zastoj čiji su simptomi:
- Ubrzani rad srca (lupanje srca)
- Vrtoglavica
- Omaglica (svetleće zvezdice ili pomračenje pred očima)
- Bol u grudima
- Mučnina i povraćanje
- Kratak dah
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
