medicina još nema lek za to

KAKO DA PROVERITE DA LI STE METEOROPATA? 6 signala koji daju jasnu sliku o stanju vašeg tela

"Boli me glava, promeniće se vreme", "Žiga me ruka, garant će kiša", "Zbog vrućine mi je skočio pritisak" - rečenice su koje se sve češće čuju.

Lepi & Zdravi
Autor:
KAKO DA PROVERITE DA LI STE METEOROPATA? 6 signala koji daju jasnu sliku o stanju vašeg tela
Kako da proverite da li ste meteoropata?, Foto: Shutterstock

Ljudi su uvereni da klimatske promene utiču na njihovo zdravstveno stanje. I u pravu su!

Velike temperaturne razlike i naglo smenjivanje sunčanog, oblačnog, kišovitog i vetrovitog vremena i te kako utiču na organizam. Neka istraživanja pokazuju da blizu 80 odsto svetske populacije oseća tegobe pri promeni vremena, a oni koji ove osobe smatraju folirantima se varaju. Iako meteoropatija ne ulazi u službeni deo medicine, skoro da nema osobe koja ostaje imuna na nagle promene temperature.

Meteoropatske reakcije javljaju se obično od četiri do 48 sati pre promene vremena, a zdravim ljudima je potrebno od dva do četiri dana da se prilagode.

Kiša
foto: Kurir/Zorana Jevtić

Kome najviše smeta

Elementi vremenskih prilika znatno utiču na fizičku kondiciju i trenutno stanje organizma. Vlažnost vazduha, temperatura i atmosferski pritisak izazivaju kratkotrajni poremećaj funkcionisanja pojedinih organa, pa dolazi do glavobolje, pospanosti, malaksalosti, vrtoglavice, bolova u mišićima i zglobovima, kao i do nervoze, neraspoloženja i razdražljivosti.

Pri nagloj promeni vremena kod ljudi se aktiviraju različiti mehanizmi adaptacije na te uslove. I najmanje promene u atmosferi utiču na astmatičare i srčane bolesnike, dok prelazak s toplog na hladno vreme najviše smeta cerebrovaskularnim bolesnicima. Velika vlaga u vazduhu neprijatelj je reumatičara, a psihičkim bolesnicima smeta južni vetar. Neko ne oseća baš ništa, dok neko ne može da obavlja ni osnovne funkcije tokom radnog dana. Sve veći broj pacijenata javlja se lekarima s navedenim simptomima, ali kod njih se ne mogu naći elementi bilo koje bolesti koja može jasno da se definiše i leči.

Bol, Jetra, Bol u stomaku
foto: Shutterstock

Kako reagovati

Zbog vrlo izmenjene klime u poslednjih deset godina znakovi meteoropatije se javljaju ne samo kod hroničnih bolesnika već i kod zdravih, a vrlo često i kod mladih osoba. Kod starijih pacijenata uglavnom dolazi do pogoršanja već postojećih bolesti, pa im se preporučuje da u saradnji sa svojim lekarom modifikuju i prilagode ranije propisanu terapiju. Zdravim meteoropatama, kojih je sve više, često niko ne veruje da se osećaju loše. Ako na vremenske prilike reaguju jakim glavoboljama i bolovima u telu, mogu da popiju neki lek protiv bolova jer utvrđena terapija ne postoji, kažu lekari. I hroničnim bolesnicima i onima koji to nisu raspoloženje i kondicija će se popraviti kada biometeorološki uslovi postanu zadovoljavajući.

Šta ako ste meteoropata?

Za suzbijanje meteoropatije i smanjenje njenog uticaja na zdravlje, evo nekoliko korisnih saveta:

  1. Pratite vremensku prognozu: Budite svesni vremenskih promena koje dolaze i tome prilagodite svoje aktivnosti.
  2. Ne preskačite prepisanu terapiju: Hronični bolesnici treba da se pridržavaju svojih redovnih terapija i saveta lekara.
  3. Pijte dovoljno vode: Pojačajte unos tečnosti, posebno tokom promene vremena, kako biste održali odgovarajući nivo hidratacije.
  4. Vodite računa šta jedete: Uravnoteženi obroci bogati vitaminima i mineralima mogu pomoći u održavanju jačanja imuniteta i bolje otpornosti na vremenske uslove.
  5. Fizička aktivnost: Ona takođe može pomoći u održavanju opšteg zdravlja i da poboljša toleranciju na vremenske promene.
  6. Opustite se: Tehnike opuštanja poput meditacije, dubokog disanja i joge mogu pomoći u smanjenju stresa i teskobe uzrokovanih meteoropatijom.
    Glavobolja
    foto: Shutterstock

Bole i kosti i mišići

Ljudi s hipertenzijom, artritisom, migrenom, hroničnim bolovima u leđima ili plućnim bolestima su posebno osetljivi, a evo kako nagle promene vremena utiču na njih:

  1. Bolovi: Povećane oscilacije temperature i vlažnosti vazduha povećavaju bol i neprijatnost kod ljudi koji već imaju hroničnu bol.
  2. Pogoršanje respiratornih problema: Dolazi do otežanog disanja kod osoba s plućnim bolestima poput astme ili hronične opstruktivne plućne bolesti (KOPB).
  3. Skok ili pad pritiska: Nagli pad ili porast atmosferskog pritiska utiče na krvne sudove i dolazi do variranja krvnog pritiska. To može biti posebno rizično za osobe s hipertenzijom.
  4. Glavobolje i migrene: Ljudi koji su već skloni tim problemima imaju pojačane simptome.
  5. Narušavanje mentalnog zdravlja: Meteoropatija često uzrokuje promene u raspoloženju i pad energije.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs