Preporuke lekara su da prilikom visokih temperatura uvek uz sebe imamo i flašicu vode. Može da dođe do sušenja usta, glavobolje, poteškoća s koncentracijom, zatvora ili grčeva u mišićima koje urokuje dehidratacija.
Sigurno ste svi čuli za predpostavku da kada osetite žeđ to je već znak dehidratacije. Međutim, australijski istraživači sa Instituta za biomedicinu Univerziteta Monaš otkrili su da mladi, zdravi ljudi ne moraju da piju vodu osim ako ne osećaju žeđ.
1. Obezbedite dovoljno raznovrsnosti kod unošenja tečnosti
Gazirana mineralna voda podstiče protok pljuvačke i sluzokoža usta se bolje snabdeva krvlju. „Infuzirana voda“ takođe može da pomogne u tome da se unese dovoljno tečnosti: ukus vode može da se promeni dodavanjem nane, komadića limete ili oljuštenog đumbira. Nezaslađeni voćni i biljni čajevi takođe su dobra alternativa običnoj vodi. Sokovi bi zbog sadržaja šećera trebalo da se konzumiraju samo u retkim prilikama. Dobre vesti za ljubitelje kafe su da suprotno verovanju, kafa ne podstiče dehidrataciju. Zbog toga, jedna do dve šolje mogu da se uključe u dnevni bilans unosa tečnosti. Voda se ne nalazi samo u napicima, već i u hrani. Voće i povrće je bogato vodom, kao što su zelena salata, krastavac, dinja, pomorandža i paradajz...
2. Integrišite rituale ispijanja tečnosti u svakodnevni život
Da biste sprečili dehidrataciju, dobro je da u svakodnevni život integrišete rituale ispijanja tečnosti: na primer, popijte čašu vode odmah nakon ustajanja čak i ako nemate osećaj da ste se preznojili, vaše telo gubi vodu preko noći. Možete da odredite druge prilike raspoređene tokom dana kao razlog da popijete nekoliko gutljaja vode: na primer, dolazak na posao i dolazak kući, čaj u pet sati, posle svakog odlaska u toalet, pre svakog obroka i tako dalje.
U početku će vam trebati vremena da se naviknete, međutim, novi rituali će brzo da postanu vaša navika. Na ovaj način uspećete da gotovo neprimetno povećate količinu unete tečnosti.
3. Zadržite pregled nad količinom unete tečnost
Ako ujutru sipate u veliki bokal dnevnu količinu tečnosti koju treba da popijete, imaćete bolji pregled nad tim koliko vode još treba da popijete. Postoje i lepo dizajnirane flaše s odštampanim vremenom koje pokazuju koliko vode je do tada trebalo da popijete. Flaša na stolu takođe predstavlja podsticaj. Protokol unosa tečnosti (pisan rukom ili digitalan) takođe može da nas podseti da ponovo posegnemo za čašom vode.
4. Imajte uvek pri ruci nešto za piće
Dovoljan unos tečnosti najbolje funkcioniše kada vodu uvek imamo sa sobom. Postavite čaše za vodu na vaša omiljena mesta u stanu na kojima provodite mnogo vremena. Popijene čaše se odmah dopunjuju kako ne bi bilo zastoja. Kada ste napolju, takođe bi trebalo da nosite sa sobom flašu za piće koja može ponovo da se napuni: ovo štedi novac i smanjuje nepotreban plastični otpad jer ne morate da kupujete flašu za jednokratnu upotrebu kada ste napolju.
5. Setite se da pijete
ukoliko vam je uprkos ovim savetima i dalje teško da popijete dovoljno vode, možete jednostavno da podesite male podsetnike. To može da bude podsetnik u kalendaru koji se pojavljuje na našem ekranu ili budilniku pametnog telefona koji podešavamo na svaka dva sata. Još pouzdanije su aplikacije koje nas podstiču da pijemo vodu i često generišu statistiku o našem ponašanju u vezi s pićem. Besplatne aplikacije za piće su, na primer, Akualert Water Tracker, Hidro ili Drink Water – alarm za piće, prenosi DM.rs
