Da bi ste procenili svoje mentalno zdravlje i zaključili da li ono odgovara uslovnoj normi možete se pozvati na ovih sedam jednostavnih kriterijuma. O njima je govorila psiholog Ekaterina Oksaken u okviru predavanja „Desna hemisfera introverta“.
Kako razlikovati mentalno zdravu osobu od bolesne ?
Ovo pitanje sam postavila ne psiholozima i psihoterapeutima, već najobičnijim ljudima. Neki od ispitanika su dali sledeće odgovore: ako osoba vidi nešto što ne postoji, ili razgovara sa glasovima koje drugi ne čuju, ili trči niz ulicu sa sekirom, onda, verovatno, nešto nije u redu sa njom.
Zapravo, nije sve tako jednostavno kao što se na prvi pogled čini. Na primer, istoričari umetnosti znaju da je linija između ludila, talenta i norme veoma tanka. Mislim da ako sada pokušate da zamislite različite oblike mentalnih bolesti i njihove manifestacije, primetićete da ste slične uslove primetili u sebi ili kod ljudi oko sebe.
Da li vam se ikada desilo da ste napustili kuću, zatvorili vrata i već sišli dole, kada ste odjednom osetili neodoljivu želju da proverite da li ste isključili struju ili svetlo? Ukoliko vam se ovo desilo, onda ste iskusili prinudu. Ovaj psihijatrijski simptom se smatra ne baš zdravim i označava neodoljivu želju da se nešto uradi i nemogućnost zaustavljanja.
Da li ste možda imali ideju da neke vaše misli ili želje zapravo nisu vaše? Upoznajte ovaj simptom ugnežđenih misli. Najčešća je kod osoba sa šizofrenijom, ali se dešava i kod normalnih ljudi.
Da li ste ikada naišli na osobu koja toliko veruje u neku ideju da bez obzira koliko mu dali suprotne dokaze, apsolutno je nemoguće ubediti ga. Ovo je super vredna ideja, u izuzetnoj meri se zove sumanuta ideja.
Iste halucinacije kojih se svi toliko plaše mogu se dešavati i zdravoj osobi. Na primer, na visokoj temperaturi ili zbog uzimanja raznih supstanci, možemo da vidimo nešto čega nema, da čujemo glasove koji zapravo ne postoje. U vezi sa ovim nameće se pitanje: "Gde je linija između zdravlja i patologije?" Nije tako lako utvrditi, ali je moguće. Svetska zdravstvena organizacija identifikovala je sedam kriterijuma za mentalno zdravlje.
1. KRITIČNOST
Ovo podrazumeva sposobnost osobe da kritikuje sebe, svoje postupke i uverenja, kao i da preispituje informacije koje joj dolaze spolja. Postojao je takav eksperiment: na jednom kanalu, ljudima su prikazivane lažne vesti. Jedna od priča bila je posvećena mitingu u susednom gradu. Bila je zima, ali ljudi u izveštaju su nosili majice i šorts na zelenoj travi. Iznenađujuće, više od 50 odsto gledalaca verovalo je u izveštaj. Ovo je ilustracija koliko kritičko razmišljanje može biti nerazvijeno.
Kritičnost se takođe manifestuje u sposobnosti da se sumnja u sebe i svoja uverenja. Ukoliko periodično sumnjate u svoje misli, preispitujete ono u šta ste ubeđeni decenijama, i postavite sebi pitanje "Jesam li psihopata?", onda ste prošli test zdrave kritičnosti.
2. ADEKVATNOST
Ovaj kriterijum ilustruje kako reagujemo na uticaje okoline. Zamislite situaciju: Vozite se metroom, a onda vam neko stane na nogu. To vas jeste povredilo, a adekvatna reakcija u tom pogledu bila bi jednako (mala) velika. Na primer, ako ste rekli, "Molim vas, pomerite nogu." Neadekvatna reakcija je ako ste ustali i izvadili vazdušni pištolj kao odgovor.
Još jedan primer neadekvatne reakcije, o kojoj se retko govori: Ukoliko vam je osoba stala na nogu, a on ništa nije rekla. To nam onda govori o njenoj neadekvatnosti. U ovom slučaju, situacija sa nasiljem u porodici deluje kao da ni jedno ni drugo nisu zdravi, kako onaj koji nanosi bol, tako i onaj koji trpi.
3. PRILAGODLJIVOST
Ljudi imaju potpuno različite karaktere: neki vole da budu u centru pažnje, drugi se mogu nazvati introvertnima, treći su uvek u stanju euforije, a za četvrti je važno da je sve jasno i razumljivo, pa biraju profesije u kojima se svi ponašaju upravo u skladu sa pravilima.
Sa stanovišta kriterijuma prilagodljivosti, zdrava osoba je ona koja ima mnogo karaktera, a u različitim situacijama uključuje odgovarajući. Svaki tip karaktera je normalan, ali ukoliko ima samo jedan način ponašanja, i ne može da uključi i druge, onda je ovo patologija.
4. PLANIRANJE
To je sposobnost osobe da planira svoj budući život i adekvatno sprovede ovaj plan. Postoje ljudi koji mnogo maštaju o tome šta će postići, ali iz nekog razloga jednostavno nisu u stanju da to izvedu. Ukolikp vam se čini da osobi jednostavno nedostaje volje, onda to nije sasvim tačno. Zapravo, ovo je samo jedna od opcija za mentalne bolesti.
Još jedna važna tačka je prilika ne samo da postignemo ono što želimo, već i sposobnost da to postignemo na adekvatan način. S tim u vezi, radoholizam i perfekcionizam su takođe znaci odstupanja od norme. Psiholozi znaju da je radoholizam sposobnost postizanja svojih ciljeva, ali na nezdrav način. Često radoholičari mogu da legnu i odmore se samo u jednom slučaju - kada jednostavno ne mogu da stoje. Takvi ljudi, naravno, ostvaruju svoje ciljeve, ali da li je taj cilj vredan novca koji su potrošili? Po pravilu, radoholičari se žrtvuju kako bi nešto postigli, a ovo takođe nije mentalno zdrava priča.
5. PREDVIDLJIVOST
Predvidljivost nam govori da će se osoba u istoj vrsti situacije ponašati na isti način. Kršenje ovog kriterijuma izgleda ovako: na primer, osoba se, svaki put kada uđe na predavanje, ponaša drugačije. Jednom je samo tiho ušao, onda je glasno pričao telefonom, možda nije primetio da je predavanje već poćelo pa je otvorio vrata nogom. Tako je, situacija je ista, ali on se ponaša drugačije.
6. SAMOKONTROLA
Odrasla mentalno zdrava osoba bi trebalo da bude u stanju da odloži svoje želje za kasnije. Normalno je da deca žele slatkiše, i da su spremna da naprave skandal ako ih odma ne dobiju, naravno za odraslu osobu bi takvo ponašanje bilo neprihvatljivo.
Ljudi kojima je ovaj kriterijum odstupio od norme često krše pravila. Takvi ljudi su posebno vidljivi na putu. Ono što najviše iznenađuje je da su ovi ljudi neverovatno privlačni zbog činjenice da se ponašaju drugačije od svih ostalih. Znaju da šokiraju i time privuku pažnju.
7. KONSTATACIJA SEBE
Da li ste ikada pomislili da je ceo svet malo prigušen, ili da ga doživljavate kao da je ispod vodenog stuba? Da li ste ikada imali takvo stanje kada vam se čini da mozak radi u jednom smeru, a duša u drugom? Sve ovo je kršenje kriterijuma konstancije "ja".
To se dešava u stanju tuge ili gubitka: došlo je do glave, ali emotivno se još uvek ne oseća. Takođe kada je osoba preopterećena poslom, kada je veoma umorna. Sve ovo je varijanta norme, ali kod ljudi koji su veoma bolesni, takva stanja se dešavaju prilično često i nazivaju se depersonalizacija i derealizacija.
Mentalna bolest ima tri kriterijuma:
- ponašanje koje nanosi štetu samoj osobi ili ljudima koji ga okružuju,
- nemogućnost adekvatne realizacije ciljeva koje osoba postavlja za sebe,
- stanja koja se javljaju i kod normalnih ljudi, ali se u bolesti javljaju ili prečesto ili bez odgovarajućih uslova.
Na primer, moguće je razlikovati depresiju od lošeg raspoloženja na kvantitativnoj osnovi. Ako se osećate tužno dan ili dva, to je u redu, ali ako to traje dve ili četiri nedelje, onda morate da razgovarate sa terapeutom jer je to depresivno stanje. Zdrava osoba može da iskusi sve ove kriterijume, ali ako se prečesto manifestuju i ometaju funkcionisanje, onda to već dovoljno govori.
