Nedavno smo pisali o vežbama za mozak koje ga razvijaju i donose brojne benefite. Isto tako, treba obratiti pažnju na stvari koje mogu negativno uticati na mozak.
Istraživanja su pokazala da sledeće četiri navike mogu imati najveći uticaj, odnosno najgore posledice. To su previše sedenja, nedostatak druženja, neadekvatan san i hronični stres. "Međutim, ono što je dobro u celoj ovoj priči jeste činjenica da je upravo ove navike najlakše promeniti", kaže doktor Rudolf Tanzi.
Previše sedenja
Prosečna odrasla osoba sedi šest i po sati dnevno, a sve to negativno uieče i na zdravlje mozga. Studija iz 2018. godine, čiji su rezultati objavljeni u časopisu PLOS One, otkrila je kako previše sedenja dovodi do značajnih promena u delu mozga ključnom za pamćenje, piše Index.hr.
Istraživači su koristili MRI skeniranje kako bi pratili medijalni temporalni režanj (MTL), regiju mozga koja stvara nova sećanja, kod ljudi u dobi od 45 pa sve do 75 godina. Zatim su uporedili snimke s prosečnim brojem sati dnevno koje su ljudi sedeli. Oni koji su sedeli najduže imali su tanje MTL regije. Prema istraživačima, stanje MTL-a može biti preteča kognitivnog pada i demencije.
NE PROPUSTITE
Nedostatak druženja
Usamljenost je povezana s depresijom i većim rizikom od Alzhajmerove bolesti te može ubrzati kognitivni pad. Studija iz jula 2021. godine otkrila je da manje društveno aktivni ljudi gube više sive mase mozga, vanjskog sloja koji je zadužen za obrađivanje informacija.
Neadekvatan san
Kako donosi CDC, jedna trećina odraslih ne spava preporučenih sedam do osam sati. Istraživanje u izdanju časopisa Sleep iz decembar 2018. godine pokazalo je da kognitivne veštine poput pamćenja, rasuđivanja i rešavanja problema opadaju kada ljudi spavaju manje od sedam sati po noći.
Hronični stres
Hronični stres doslovno može uništiti moždane stanice i smanjiti prefrontalni korteks, područje odgovorno za pamćenje i učenje. Glavni okidač stresa kod starijih odraslih osoba je pristup svemu kao da stvari moraju biti tačno onakve kakvima ih osoba zamišlja ili nije dobro, objašnjava Tanzi. "Taj način razmišljanja može izazvati negativne reakcije koje podižu razinu stresa kad god stvari ne idu kako treba."
