Većina ljudi skoro svaki dan za doručak jede jaja, koja ukoliko se svakodnevno konzumiraju imaju razne uticaje na naš organizam. Osim omiljene visoko proteinske namirnice, uz nju se neretko mogu naći namirnice poput slanine, sira i kajmaka.
Poznato je slanina i kajmak imaju visok nivo masnoće, te su proglašeni jednim pd najozloglašenijih namirnica. Takođe, slanina, svinjska mast i meso, punomasni sir, kajmak i puter proglašeni su početkom osamdesetih godina prošlog veka za namirnice koje bi trebalo izbegavati, jer doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti, zbog toga što utiču na porast masnoća u krvi.
Ovo je tada pokrenulo mnoga pitanja, a mnogi se slažu da su pomenute namirnice ne mogu da štete zdravlju, ukoliko se konzumiraju u dozvoljenoj granici.
Doktorka Danijela Ristić Medić, viši naučni saradnik Centra izuzetnih vrednosti za istraživanje ishrane i metabolizma Instituta za medicinska istraživanja, u intervju za Novosti kaže da prirodne masti koje najčešće unosimo iz namirnica životinjskog porekla nisu u potpunosti odgovorne za formiranje naslaga na zidovima krvnih sudova:
"Činjenica je da se prekomernim unosom zasićenih masti povećavaju vrednosti ukupnog holesterola u krvi, ali i vrednosti dobrog HDL holesterola, tako da nema izraženijeg rizika za pojavu koronarne bolesti. Jer, da bi se formirao plak na zidovima krvnih sudova nije dovoljan samo povišen holesterol, već mora da postoji i zapaljenski proces. On nastaje kada u organizam unosimo i prevelike količine trans-masti koje se nalaze u ulju, margarinu, lisnatom testu i konditorskim proizvodima."
NE PROPUSTITE
On je istakla da se u Srbiji najčešće konzumiraju trans - masne kiselina i otkrila koje namirnice ih sadrže.
"Podaci pokazuju da smo zemlja u kojoj je unos trans-masnih kiselina veoma visok, jer naša ulja mogu da sadrže i preko tri grama trans-masnoća na sto mililitara. Visok procenat ovih nepovoljnih masnoća imaju i margarini, namazi, pojedini suhomesnati proizvodi, slatkiši i naravno brojni pekarski specijaliteti. Čak i pojedini margarini koji se reklamiraju da nemaju trans-masti sadrže ih, ali u neštoi manjem procentu, svega 0,2 g na sto grama proizvoda.", objasnila je doktorka.
Doktorka je istakla da većina stanovništva u Srbiji koristi nerafinisano suncokretovo ulje, dok se polako povećava broj onih koji sve više u ishranu uvode maslinovo ulje.
"Istraživanja našeg Centra su pokazala da litar ulja u četvročlanoj porodici kod nas traje svega pet do šest dana, što je prilično kratak period. Osim toga, ispitivanja pokazuju da 90 odsto gradskog stanovništva Srbije u ishrani koristi prvenstveno nerafinisano suncokretovo ulje, dok svega 3,5 odsto koristi svinjsku mast. Povoljno je što se povećao procenat onih koji koriste i maslinovo ulje na oko 30 odsto.", objasnila je.
Budući da su trans - masne kiseline dominiraju u ishrani, nameće se pitanje i u kojoj meri treba da se konzumiraju, odnosno koje količini organizam može da toleriše.
NE PROPUSTITE
"Trans-masnoće u ishrani bi definitivno trebalo izbegavati, jer nisu dobre. One sa sobom nose rizik da se oboli od bolesti srca i krvnih sudova, a ako se dnevno unosi 5 g ovih masnoća rizik da se oboli od neke kardiovaskularne bolesti povećava se za 23 procenta. Trans-masnoće su u sastavu proizvoda navedene kao hidrogenizovana ili delimično hidrogenizovana biljna mast. One ne bi trebalo da čine više od jedan odsto od svih ukupnih masnoća koje unosimo ishranom.", objasnila je doktorka.
Osim zasićenih, prirodnih masnoća, koje su još zdrave masti?
"To su one masnoće za koje kažemo esencijalne, kao što su omega 3 masne kiseline. Nazivaju se esencijalnim jer organizam njih i omega 6 masne kiseline ne može da proizvede sam, već ih obezbeđujemo isključivo ishranom. Omega 3 masnoćama bogate su ribe severnih mora, laneno seme i ulje, čia semenke, orašasti plodovi."
Stil/ Novosti
