Nađa Higl je upisala svoje ume u istoriju srpskog sporta, kada je 2009. godine na Svetskom prvenstvu u Rimu osvojila zlatnu medalju, iako je plivala u pretposlednjoj traci u trci na 200 m prsno. To ni jednoj našoj plivačici nije pošlo za rukom do tada. Niko nije očekivao od riđokose lepotice takav rezultat, te je zasenila najveće favorite i dospela u žižu javnosti. Potom su njenu karijeru ukrasile i još mnoge medalje i rekordi.
More nije videla do 18 godine
Zbog okolnosti koje su zadesile našu zemlju dokom devedesetih, porodiva nije imala dovoljno novca da odvede nju i njenog brata Sebastjana na letovanje. Ali, otac Dragan je decu svakodnevno vodio na bazen, jer je kao spasilac i plivački sudija imao besplatan ulaz. On je strast i ljubav prema ovom sportu nasledio od svog tate Čirila Roberta - neverovatnog čoveka koji je, iako slep, bio državni šampoin.
Mala Nađa nikako nije želela u vodu, koje se strašno plašila, te ju je otac jednom gurnuo i ona je instiktivno proplivala. Međutim, posle nekoliko meseci zaboravila je kako da se uopšte održava na vodi. U to vreme više ju je interesovao balet. U desetoj godini se stvari drastično menjaju, tada baletsku haljinu menja za kupaći kostim i počinje da niže rekorde.
Bolest najbolje naše plivačice svih vremena uticala je da joj se život promeni preko noći. Da nešto nije u redu sa njenim telom počela je da oseća u kasnim dvadesetim godina, a neki os simptoma su bili opadanje kose i veoma brzo umaranje. Posle brojnih analiza i pogrešnih dijagnoza lekari su joj dijagnostikovali autoimnu bolest debelog creva - ulcerozni kolitis.
- Kada sam prvi put čula od čega bolujem i čitajući različita iskustva ljudi koji boluju od te bolesti, bila sam jako preplašena. Samo ime bolesti me je prestravilo jer do tada ni čula nisam za nju. Mislila sam da nikada više neću moći normalno da jedem niti da normalno funkcionišem, međutim kako je vreme odmicalo prihvatala sam svoju bolest i rešila da joj prkosim. Od početka sam bolest veoma ozbiljno shvatala, a i dalje je tako. Ne želim da na bilo koji način ugrozim svoje stanje jer me deca trebaju još dugo u svom životu - ispričala je svojevremeno trofejna sportistkinja za "Story".
Zbog zdravstvenih problema je teško iznela drugu trudnoći, morala je da ide na hitan carski rez.
- U osmom mesecu druge trudnoće dobila sam napad pankreasa i onda su me hitno odveli u Višegradsku gde su doktori konstatovali da imam pankreatitis i tamo su me lečili, odnosno pokušali da me dovedu u stanje mirovanja kako bih iznela drugu trudnoću. Međutim, nakon drugog napada morali su hitno da obave carski rez. Kada se bebac rodio počeli su drugi problemi - objasnila je Nađa svojevremeno u razgovoru za TV Prva.
Tada su doktori mislili da je u pitanju klostridija, ali, zahvaljujući savetu njene kume konačno je saznala šta se dešava.
- Ustanovljeno je da imam klostridiju, pa su me od toga lečili i tada sam izgubila 20 kilograma. Posle desetak dana od početka korišćenja antibiotika nije bilo pomaka, nakon čega mi je kuma, koja je medicinska sestra rekla kako bi bilo dobro da se uradi kolonoskopija i tada su doktori, po ulasku u debelo crevo videli o čemu je reč - opisala je svoju životnu dramu srpska plivačica.
Buduću da je po karakteru veliki borac, što je pokazala u mnogo puta u bazenu, odliučila je da se uhvati u koštac sa tom nimalo lakom dijaznozom i dovede svoje zdravlje u red. Prema rečima stručnjaka, uz adekvatnu terapiju bolest ulazi u remiisiju i može da se sasvim normalno živi.
Međutim, Nađa Higl je jednom prilikom istakla da je ova bolest i genetski prenosiva, pa se ona nada da njeno dvoje dece neće naslediti takvo stanje, a rekla nam je i da se dugo borila sa osećajem da nije najbolja majka svojoj dvojici sinova.
- Najčešće mi se dešavalo da se deprimiram kada sam hranila dete i usred hranjenja moram da trčim do toaleta. Osećala sam se kao najgora majka na svetu. Tada su mi roditelji i muž bili najveća podrška i nisu dozvoljavali da klonem - ispričala je plivačica.
Trenutno živi u Sloveniji sa porodicom, jer je tamo njen suprug Milan Bogarević dobio ponudu za posao. U međuvremenu i Nađa se tamo poslovno ostvarila, otvorivši dečju školicu plivanja.
- Umorna sam od stalne borbe sa nevidljivim neprijateljima. Ljudi se ovde prelako potroše. Videli ste i da se Milorad Čavić vratio u Ameriku. Ko zna možda smo i mi krivi jer ne znamo da se borimo na „pravi“ način“ - rekla je Nađa pred odlazak u susednu zemlju.
