Zbog tumora uklonjeno mu je 80% pete, što je kasnije dovelo do povreda u kolenu i na kukovima. Operacija za operacijom i nimalo optimistične prognoze lekara nešto je sa čime se sportista godinama susretao, te ne prođe niti jedan dan da o svojoj bolesti ne razmišlja.
U junu 2014. Janko je operisao fibromatozu na levoj nozi nakon čega je oporavak išao željenim tokom. Međutim, kada je trebalo da ponovo počne da hoda pojavio se novi tumor na mestu pored dela na kom je prvi odstranjen. Usledilo je još pet hirurških intervencija, a u snažnog i hrabrog sportistu tada usadio se strah.
- Prvo sam se suočio sa povredom planetarne fascije. Bio sam podvrgnut najrazličitijim tretmanima, od ubijanja belih krvnih zrnaca, preko zračenja, do koktela injekcija koje sam dobijao u stopalo. Pomoć sam potražio kod vrhunskih svetskih lekara i svaki put dobijao različite dijagnoze i tretmane lečenja koji nisu pokazivali zadovoljavajuću efikasnost. Prolazio sam kroz agoniju i agresivne terapije, sve dok se nije pojavio tumor koji je na sreću bio benigni. Oporavak je bio brz, međutim, pojava novog na drugom mestu iznova me je deprimirala. Usledila je još jedna operacija, posle koje više nisam mogao da hodam bez štaka. Od maja, pa sve do novembra nisam mogao da se oslanjam na nogu, pa ni da samostalno hodam - prisetio se Tipsarević i dodao:
- Lekari su mi tokom druge operacije odstranili 80 odsto tabana i rekli mi da ukoliko se tumor vrati, moraće da mi odstrane sve i više neću moći da se profesionalno bavim sportom. Nisam mogao ni da pretpostavim da će se zbog faktora kompenzacije, prilikom oslanjanja na levu nogu, problem javiti i na desnom kolenu i levoj zadnjoj loži. Tada sam se zaista uplašio da može da bude kraj. Osetio sam istinski strah - rekao je on.
Bolest Janka Tipsarevića pretvorila se u agoniju kojoj nije bilo kraja
Nevolja kod fibromatoze je što se ona može stalno vraćati, ukoliko je genetski prouzrokovana, stoga se Jankov strah iz meseca u mesec samo produbljivao, ipak zahvaljujući članovima porodice od kojih je dobio veliku podršku, uspeo je da iz svega izađe još jači.
-Užasan je osećaj kada živite u neizvesnosti i niko ne može da vam garantuje ishod. Uz podršku porodice ostao sam pozitivan, optimističan i uveren u svoj potpuni oporavak, mentalno jači nego pre - rekao je Janko ranije.
U četiri godine bolest Janka Tipsarevića bila je uzrok čak sedam teških intervencija na nozi sportiste, a o čudnim pitevima sudbine govorio je.
-Ne mislim da nam je sve u životu zapisano, već da je sve što nam se dešava rezultat sopstvenih odluka. Međutim, verujem da imamo ili nemamo sreće u našem odrastanju do neke 18. godine. Pitanje sreće je kakvim smo ljudima okruženi. Kakvi su nam roditelji, treneri, saigrači. Pričam konkretno o tenisu. Većinu situacija u tim bitinim godinama odrastanja ne možemo da biramo, a ja sam imao sreću da budem okružen normalnim ljudima. Oni su svakako imali veliki značaj u tim trenucima. Ono što je takođe jako važno jeste da sam imao kapacitet da trpim mnogo. Mogli su da me gaze kako na treninzima tako i u životu i bio sam spreman da trpim sve kako bih došao do cilja. Razlog zašto sam pet godina nastavljao i konstantno se vraćao jeste zbog mog životnog mota - keep digging (nastavi da kopaš). Vraćao sam se i zbog činjenice da sam provalio igricu. Imao sam osećaj da sam u tim trenucima provalio šta treba da radim kako bih bio najbolja verzija sebe. Kada treba da spavam, treniram, šta da jedem - ispričao je svojevremeno bivši teniser koji je danas vlasnik nekoliko teniskih kampova širom sveta.
Uprkos dosta dobrim teniskim rezultatima Janko svojim najvećim podvigom smatra to što je sa dizajnerkom Biljanom Tipsarević stvorio porodicu i ima ćerku Emili i sina Nou.
Već dve godine Janko ne oseća nikakve tegobe, naprotiv odlično se oseća i spreman je za sve izazove koje mu život donosi.
