Obratite pažnju

Kad strah preuzme kontrolu nad životom: 9 znakova anksioznog poremećaja!

Anksioznost može biti reakcija na nešto stvarno iz okoline ili nešto zamišljeno, ali može biti i osobina naše ličnosti

Lepi & Zdravi 27.01.2021. - 08:21h Autor: Stil / Ordinacija.hr
Foto: Shutterstock

Svi znamo šta je briga, ali kada anksioznost počne negativno da utiče na život, možda se radi o anksioznom poremećaju i vreme je da na njemu poradite.

 

Šta je anksiozni poremećaj?


Anksioznost je stanje koje deluje na naš organizam u celosti: na misli, osećanja i na telo. Anksioznost može biti reakcija na nešto stvarno iz okoline ili nešto zamišljeno. I naravno, može biti i osobina naše ličnosti ako smo vrlo pedantni, skloni pojačanoj brizi, strahu i slično. Problem se javlja ako je doživljavamo prečesto i/ili preintenzivno. Poremećaji anksioznosti su među najčešćim poremećajima u svetu.

 

Kada smo anksiozni javljaju se misli „gubim tlo pod nogama“, „poludeću“; osećaji straha, panike, napetosti, zabrinutosti, dok se na telesnom planu javlja znojenje, drhtanje, ubrzano disanje, glavobolja, napetost mišića.

 

Normalno je ponekad biti anksiozan, na primer, pre velike prezentacije na poslu, ali anksioznozni poremećaji idu mnogo dalje od toga jer mogu uticati na rad, učenje, veze i brigu o sebi i može prerasti u poremećaj. Najprostoje rečeno, to je stanje kada brinete o nečemu stalno – od jutra do mraka.

 

Ovo su znakovi da možda patite od anksioznog poremećaja:

 

1. Briga vam više ne pomaže

 

Određena količina brige pomaže osobi da prođe kroz dan, ipak, malo pritiska može motivisati da dovršite zadatak i svoj život držite pod kontrolom. Ali, previše brige može biti simptom anksioznog poremećaja, koji je često stanje širom sveta.

 

"Briga koja se javlja jer imate test ili važan sastanak je dobra i to se zove prilagođavanje. Ako brinete toliko da se niste u stanju da se pripremite za test ili da ispit padnete jer ste ostali zaleđeni ispred profesora, to je već problematično", objasnio je Aron Fišer, profesor kliničke psihologije.


Razmislite o tome da li vam anksioznost pomaže ili odmaže, a ako je slučaj ovo drugo, možda je to signal da biste živeli bolji život da ta zabrinutost ne postoji.

2. Oduvek ste ratnik, ali život vam je doneo ogromnu promenu


Dok će anksiozni poremećaji isplivati na površinu bilo kad u životu, mnogi naučnici slažu se da postoje specifične osobine koje pacijenti pokazuju kroz život, čak i u mladosti.

 

"Anksiozni poremećaji se često javljaju u mladosti. Osobe koje od njih pate će sebe opisati rečima da su oduvek bili borbeni", kaže psiholog Danijel Kinan-Miler i dodaje kako se sasvim dobro nose s anksioznošću dok ne dožive velike promene u životu i tad se javljaju svi simptomi.

 

3. Nedavno ste doživeli traumatično iskustvo


Dok neki psiholozi ne kategorizuju posttraumatski stresni sindrom kao anksiozni poremećaj, iskustvo jako negativnog doživljaja može uticati na nivo anksioznosti. Kinan-Miler smatra da čak i ako se ne radi o ovom sindromu, kod ljudi se mogu razviti nove brige nakon traumatičnog iskustva. Na primer, ako su imali nesreću u saobraćaju, javlja se jaka briga oko vožnje automobila.

 

4. Imali ste više paničnih napada


Jedan panični napad ne znači da imate anksiozni poremećaj, jer su oni normalna reakcija na ekstreman strah. Važno je zapamtiti šta je panični napad - to je reakcija na strah u vidu "bori se ili pobegni". Neprijatan osećaj lupanja srca, bola i ekstremnog straha može uspaničiti osobu, a može se javiti strah od samog paničnog napada. Najbolja terapija za panične napade je terapija izlaganja kako bi se radilo na okidačima.

 

5. Život krojite prema svojim strahovima


Prema rečima En Kring, profesorke psihologije, mnogi funkcionišu s paničnim poremećajem bez da su toga svesni jer će izbegavati misli koje im smetaju i situacije koje ih čine anksioznim.

 

"Neki će živeti sa svojim strahovima izbegavajući okidače, ali do promene dolazi kada taj neželjeni problem odnekud iskoči", dodala je i istakla važnost terapije kako bi osoba nastavila da živi ispunjen život.

6. Anskioznost vas sprečava da radite stvari koje biste inače radili


Nervoza ispred gomile ljudi je normalna, isto kao i strah od javnog nastupa. Ali, kada okruženost drugim ljudima postane nešto što vas opasno uzrujava, moguće je da se radi o simptomu socijalne anksioznosti. Ako u tim situacijama srce počne da vam lupa "kao ludo", osećate nalet vrućine ili mučninu, tad je u pitanju druga stvar.

 

7. Javljaju se i fizički simptomi


Mnogi pate od anksioznog poremećaja, posebno oni s generalizovanim poremećajem, u nekom će trenutku posetiti lekara zabrinuti za fizičko zdravlje, poput glavobolje, bola u stomaku i u leđima, objašnjava profesor kliničke psihologije Keri Berden:


"Ljudi su zbunjeni i posećuju razne lekare jer ne znaju šta ne valja. Ako se stalno brinete, a javljaju se i pomenuti fizički simptomi, tada se može razmisliti o anksioznom poremećaju, a svi fizički simptomi su s tim povezani".

 

Od simptoma se može javiti i stalna glad i loše držanje tela – sve upozorava da ste na ivici emocionalnog sloma.

 

8. Često loše spavate


Svi smo u jednom trenutku života iskusili neprospavanu noć zbog anksioznosti, ali kada nesanica postane redovna pojava, to znači i jako negativan uticaj na zdravlje.

 

"Ako ne spavate noć pre javnog nastupa, to je sasvim OK, ali ako ne spavate nedeljama jer se bojite tog događaja, iako ne razmišljate o pravom stresoru, to će uveliko ometati normalno svakodnevno funkcionisanje", dodala je psiholog.

 

9. Anksioznost vam izaziva mnogo problema


Psihološki poremećaji se javljaju otkad postoje ljudi, što znači da smo svi iskusili simptome anksioznosti barem jednom, ili ćemo tek iskusiti.

 

Najvažniji faktor koji će otkriti radi li se o poremećaju jeste odgovor na pitanje koliko vam anksioznost narušava svakodnevni život. Preskačete li predavanja, ne odlazite na posao i ipak nećete otići da pogledate film koji ste jako želeli da gledate? Ako je odgovor da, možda je vreme da o svom problemu porazgovarate sa stručnjakom.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...