Rus Fjodor Polivnikov celog života je radio kao vojni lekar, ali sam se nikada nije razboljevao!
Preživeo je tri rata, danas ima 103 godine, a evo u čemu je tajna ovog ratnog veterana i kako izgledaju njegovi dani (ne penzionerski - on i dalje radi!).
NE PROPUSTITE
Fjodor svoj dan započinje čitajući novosti iz celog sveta. Memorija mu je savršena, seća se celog svog života seća se perfektno. Živi sam u svom stanu, jedina pomoć na koju pristaje jeste da mu komšinica sprema večeru.
Poslednje tri godine zdravlje mu se malo pogoršalo, ali gotovo vek je bio savršeno zdrav. Kako?
"Racionalni način života vam je odgovor. Ja nikada nisam pio niti pušio", kaže vremešni deka. U životu je, kaže, bio okružen mnoštvom alkohola, ali nikada nije dopustio da ga on zavede.
Na ratištu je lečio mnoge ranjene vojnike, a onda je svakom ranjeniku bilo dozvoljeno 50 ml votke, kako bi lakše podneo bolove. Sav taj alkohol davan je doktoru Polivnikovu, ali nikada nije bio zainteresovan ni da lizne votku. Kod kuće ima mnoštvo boca najrazličitijih pića koje je tokom života dobijao na poklon, i sve su i dalje neotvorene.
Fjodor Polivnikov učestvovao je u tri rata - Zimskom ratu (Sovjetski savez-Finska), Velikom otadžbinskom ratu (Sovjetski savez - Nacistička nemačka) i Japanskom ratu. On je gotovo jedini živi svedok Zimskog rata.
Kaže da je Veliki otadžbinski rat jedan od najvažnijih i najkompleksnijih događaja u njegovom životu, jer je tada bio na ivici smrti.
Prilikom jednog od bombaških napada, nije imao vremena da pronađe siguran zaklon i ostao je pod ruševinama jedne kuće. Ležao je tamo 24 sata, dok ga na kraju nisu pronašli i izvukli. Nije mogao da priča, toliki je bio šok koji je pretrpeo. Međutim, odbio je da ode u medicinski bataljon na lečenje. Insistirao je da mu povrede same zacele, i tako je i bilo.
Fedor Polivnikov sebe uopšte nije štedeo. Preko dana je učio, a tokom noći radio. Tih godina puno je gladovao, zajedno sa ostalima. Jeo je 125 grama hleba za ceo dan.
"Delio smo to parče na tri jednaka dela. Jeo sam striktno u određeno vreme, jer ako pojedete sve odjednom, naredna 23 sata bićete jako gladni. Naravno, bilo je teško izdržati, naročito jer to nije bio mirisni, vruć hleb iz pekare, već nešto mnogo gore", prisetio se ratni veteran, koji tokom višedecenijske službe na ratištu i van njega nije dobio ni običnu prehladu.
Veruje da je to zato što se tada niko nije opterećivao stvarima kojima se danas opeterećujemo.
"Ishrana je bila skromna, ali dovoljna, od nje niste mogli da dobijete holesterol i ostalo što narušava zdravlje. Poenta je bila biti srećan i sa to malo što imaš, i to te čini zdravim iznutra."
"Uvek sam voleo život. Voleo sam ljude. Sve me je to činilo srećnim. Ja sam stvarno živeo jedan srećan život", rekao je ovaj 13-godišnjak.
Srećnim i zdravim ga je činila i ljubav supruge Marije Stepanovne, koja je trajala punih 50 godina. Rodila mu je dva sina, koji su Fedoru svakodnevni izvor sreće od kako je Marija preminula 2006. godine.
Ovaj lekar veruje da je najvažnija tajna njegove dugovečnosti i ljubav prema znanju. Učenje mu čuva mozak "u treningu". Kada je doktorirao na odseku vojne medicine, upisao se na Filozofski fakultet, na kojem je takođe bljiriljao.
